Izvor: KMnovine.com, 09.Apr.2020, 15:18

Zoran Vlašković: Heroji sa Košara još bez obeležja

Zoran Vlašković: Heroji sa Košara još bez obeležja

Navršava se 21 godina od herojske odbrane Košara 9. aprila 1999. godine na srpsko - albanskoj granici. Sećanje na slavne branioce još živi u narodu.


   
Karaula Košare 11. februara 2011. godine, poklekla pod tovarom NATO bombi    
Tekst i foto: Zoran Vlašković



Na jugoslovensko – albanskoj granici na karauli Košare 1999. godine poginulo 108 vojnika , od >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << kojih 18 oficira i podoficira, 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca Vojske Jugoslavije. – Graničari VJ napadani i ubijani od terorista ’’UČK’’ i 1998. godine


   
Košare na mapi    
Danas, 9. aprila navršava se 21 godina od velike bitke na karauli Košare, na jugoslovensko albanskoj granici na Juničkoj planini. Bitka za Košare, na tadašnjoj jugoslovensko – albanskoj granici na Juničkim planinama, se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares između 9. aprila i 9. juna 1999. godine. Cilj napada iz Albanije od strane UČK, regularne vojske Albanije i NATO-a je bio kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i u Prizrenu. Vojska Jugoslavije je sprečila tu nameru. Teroristi ’’UČK’’ su uz pomoć NATO –a uspeli da zauzmu karaulu Košare, zbog jake artiljerijske podrške vojske Albanije i podrške NATO avijacije.

Zvanične informacije VJ govore da je u reonu Košara bilo oko 2000 pripadnika VJ, da je poginulo 108 pripadnika VJ, da ih je 150 ranjeno i da je uništeno jedno borbeno vozilo.



   
Pripadnici 63. Padobranske brigade na karauli Košare    


Ratni komandant 125 motorizovane brigade general – major u penziji Dragan Živanović kaže da je u reonu na Košarama poginulo 108 ljudi, 18 oficira i podoficira 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca.

Na drugoj strani bilo je više od 6.000 pripadnika terorističke ’’UČK’’, poginulo je 150 albanskih teroirista i 300 ih je ranjeno a uništeno je i pet tenkova. Pogunula su i tri strana državljana koji su bili na strani i u redovima ’’UČK’’, dva iz redova NATO alijanse: Francuz Arnord Pjer (1971.) i Italijan Frančesko Đuzepe Bider (1961.), kao i dobrovoljac u redovima ’’UČK’’ Alžirac Murad Muhamed Alija. U to vreme NATO je u Albaniji imao 12.000 vojnika, 30 tenkova i 26 helikoptera ’’Apač”.


   
Iza ove  betonske piramide  iznad Košara, počinje Albanija    

Pukovnik u penziji Vidoje Kovačević, u vreme rata major na dužnosti načelnika Štaba 63. Padobranske brigade, neposredni je učesnik borbenih dejstava na Košarama. Kovačević kaže da je na Košarama lično video dva poginula Crnca koji su se borili na strani OVK. – ’’Bili su u maskirnim uniformama i na rukavima su imali francuske oznake” – svedoči pukovnik Kovačević.

Na pravoslavni Veliki petak 9. aprila 1999. godine u tri časa ujutru počela je masovna artiljerijska paljba sa albanske strane na karaulu Košare: topovima, haubicama i artiljerijskim bacačima, uz učešće francuske Legije stranaca. Napadi su išli u tri pravca: Raša Košares, Maja Glava i karaula Košare. Prema karauli Košare krenulo je 1500 pripadnika ’’UČK’’. Na karauli i oko nje bilo je 200 pripadnika Vojske Jugoslavije, zvaničan je podatak VJ. Pripadnici VJ nisu mogli da istraju u tako žestokom i masovnom napadu UČK, NATO avijacije i francuske Legije stranaca i oko 19 sati teroristi ‘’UČK’’ su zauzeli Košare.

U reonu Košare komandovali su teroristi Agim Ramadani, koji je poginuo, Selim Đekaj i Ramuš Hajredinaj.

Karaula Košare na jugoslovensko – albanskoj granici na Juničkičkoj planini bila je meta napada albanskih terorista i 1998. godine. Teroristi ’’UČK’’ su bili sa Kosova i Metohije i Albanije. Tako su samo 30. septembra 1998. godine u dva odvojena napada na patrole Vojske Jugoslavije na Košarama ubili šest vojnika i isto toliko ranili.


   
Autor teksta, Zoran Vlašković 11. februara 2011.g., prvi je Srbin koji je bio na Košarama posle završetka rata 1999. godine.    


Nažalost poginuli vojnici, hrabri heroji sa Košara, poginula srpska mladost još nemaju nikakvo obeležje. Još niko da se seti i posveti im zasluženo priznanje i podigne im bar spomenik koji zaslužuju. A zaslužuju momument velik do neba.

Na početku agresije na SR Jugoslaviju očekivanja glavnokomandujućih snaga NATO alijanse bile su izuzetno optimistična. Verovalo se da naša vojska nije u stanju da izdrži vazdušne napade duže od tri dana i da će vrlo brzo potpisati kapitulaciju. Pokazalo se da je računica agresora bila više nego pogrešna. Nakon pokazane izuzetne snalažljivosti, hrabrosti i izdržljivosti pripadnika Vojske Jugoslavije, komanda NATO naredila je paralelno pokretanje kopnene ofanzive na prostoru Kosova i Metohije ispod Prokletija, na Košarama. Ovom operacijom NATO je pokušao da anulira evidentne neuspehe u uništavanju naših snaga iz vazduha.

Veteranu policije iz rata na KiM potrebna pomoć! - KM NovineIvan Sekulić (48), policijski veteran iz borbi na Kosovu i Metohiji, bez ikakvih je prihoda i teško bolestan, pa mu je potrebna svaka vrsta pomoći. Dragi moji ja nemam snage da On se obratio saborcima i rodoljubivoj javnosti tražeći pomoć. bilo šta radim, ni trodon mi ne pomaže, da ublaži nepodnošljive bolove.



Košare su izabrane zbog konfiguracije terena, koja je išla na ruku strani koja je napadala. U tom rejonu je prosto fizički bilo nemoguće da se sa naše strane prebaci respektabilna tehnika, što nije bio slučaj sa snagama alijanse.
Na severu Albanije 
već su odranije bile stacionirane snage NATO u bazi kod Tropoje. Za borbu je bilo spremno 12.000 vojnika, od toga 5.000 američkih, sa 30 tenkova i 26 helikoptera tipa „apač“. Pored OVK, koja je za potrebe ofanzive prema granici rasporedila oko 15.000 terorista, u napadima su učestvovale i regularne trupe Republike Albanije koje su brojale između 6.000 i 8.000 vojnika. Posebna podrška dolazila je od britanskih instruktora i pripadnika jedinica za specijalne operacije, američkih Zelenih beretki i francuske Legije stranaca.

Nasuprot njima stajalo je neuporedivo manje ljudstva i tehničkih sredstava – oko 2.000 pripadnika Vojske Jugoslavije iz sastava 125. i 549. Motorizovane brigade, 63. Padobranske brigade kao i delova Prištinskog korpusa. U borbama su učestvovali i ruski dobrovoljci.


   
Vitalij Bulah Glebovič (1965 - 1999) poginuo na Košarama    


Napad je krenuo, ni malo slučajno, 9. aprila 1999. u tri ujutru, na hrišćanski praznik Veliki petak, artiljerijskom pripremnom vatrom iz pravca severa. U prvom ešalonu učestvovali su uglavnom pripadnici terorističke OVK, njih oko 1700, uz izdašnu artiljerijsku pomoć pripadnika francuske Legije časti. Sa druge strane, naši branioci su imali svega 200 vojnika.



   
Uklonjen natpis Košare ali su teroristi postavili svoj potpis UČK    


Bitke su se nastavile cele noći sve do jutra sledećeg dana. Tada je uz pomoć artiljerije OVK zauzeo Maja Glavu i nastavio granatiranje karaule Košare, a vojnici VJ su morali da napuste karaulu popodne. Oko 19 časova pripadnici OVK su ušli u napuštenu karaulu i velike televizijske ekipe, kao američki SNN i britanski BBS, su odmah prenele tu vest.


   
Uklonjen natpis Košare ali su teroristi postavili svoj potpis UČK    


Pripadnici VJ su se povukli prema drugoj liniji odbrane iznad karaule, jer su te pozicije bile lakše za odbranu.
Tokom sledećeg dana su stigla i pojačanja za naše vojnike u ljudstvu i u artiljerijskom oruđu. Dolazili su i očevi kao dobrovoljci da se bore pored svoje dece.


   
Prvi snimak Košara posle 1999.g 11. februara 2011. g.    




Borbe su bez prekida trajale dva meseca, a neprijatelj ni u jednom trenutku nije uspeo da napravi proboj. Frontovska bitka na liniji od oko 15 kilometara, koju su branili srpski vojnici, bila je toliko strašna da je svi opisuju kao „pakao Košara“.


Autor: Zoran Vlašković


Dugogodišnji je novinar lista "Jedinstvo" koji se do 1999. godine štampao u Prištini. Višestruki je dobitnik nagrade matičnog lista za najboljeg novinara godine. Autor je tri knjige o Kosovu i Metohiji.

Prvi je obišao karaulu Košare posle okupacije KiM od strane NATO-a, prvi fotografisao nemačke vojnike okupatorskih snaga na bunkerima iz Drugog svetskog rata koje su takođe Nemci sagradili na severu KiM. Danas je saradnik mnogih glasila u Srbiji ali i širom sveta gde se izdaju listovi na srpskom jeziku.

Rođen je i živi u Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2020 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta KMnovine.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta KMnovine.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.