Izvor: Vostok.rs, 16.Sep.2010, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto bi Rusija u NATO?
16.09.2010. -
Pitanje nije isprazno. Na jaroslavskom Svetskom političkom forumu „Savremena država: standardi demokratije i kriterijumi efikasnosti" I.Jurgens, predsednik uprave Instituta za savremeni razvoj (INSOR), profesor Državnog univerziteta – Visoke ekonomske škole, koji je na ovom skupu bio moderator sekcije „Regionalni sistemi globalne bezbednosti",podneo je referat pod naslovom „Mi možemo uspostaviti elegantnije odnose sa NATO" (1).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Sama po sebi je ta činjenica začuđujuća, ili je iz reda onih, koje ne čile iz uma. Referent je kako lično, tako i u sastavu Instituta na čijem je čelu, u više navrata argumentovao svoj pogled na integraciju Rusije u Severnoatlantski vojni savez. Tako je početkom 2010. godine javnosti ponuđen konceptualni rad „Rusija XXI veka: lik željenog sutra", u kome kolektiv INSOR podrobno izlaže niz mogućih scenarija integrisanja sa NATO u kratko-srednje-dugoročnijoj perspektivi.
Isto se tako niko neće iznenaditi ni od opsednutosti težnjom postjeljcinske političke vrhuške da se ukalupi u svemoguće globalne strukture, pa i one vojne. Tu se misli i na učešće (za sada ne naročito značajno, uglavnom pasivno, poput davanja vazdušnog prostora ili iznajmljivanja radarskih stanica) u „mirne", a u suštini kaznene, operacije Alijanse protiv zemalja i naroda, nepokornih novom (prekookeanskom) svetskom poretku, i na demontažu oružanih snaga pod vidom reforme, u toku koje je Ruska armija faktički prilagođena strukturi oružanih snaga država – članica NATO i već naoružana otprilike sa 30 procenata natovskim, ili zajedniči sa natovskim oružjem (1).
Tako je, kako je govorio rušitelj velike države SSSR, „proces krenuo". Ostalo je da se reše sitnice: u toku dila vešto istrgovati od zainteresovanih za pospešivanje procesa „dostojno mesto pod suncem" u „novom svetskom poretku", po mogućnosti proširiti za njih nišu koju zauzimaju oni u globalnim vladajućim strukturama – političkoj, vojnoj, finansijskoj. A NATO je jedna od takvih struktura. Kako je referisao I.Jurgens u Jaroslavlju, postoje tri preduslova po kojima se severnoatlantskom „kupcu" može učiniti povoljnom ta primamljiva ponuda „ruskog prodavca".
Kao prvo, „logika izgradnje posebnih odnosa između Rusije i NATO na kraju krajeva se orijentiše na strateško partnerstvo...na savez Rusije i NATO, na integraciju Rusije u obnovljeni NATO, a takođe na članstvo u NATO – u dugoročnoj perspektivi..." Drugo, Rusija je izjavila da..."teži ka promeni arhitekture evroatlantske bezbednosti", a na skorašnjem lisabonskom samitu NATO, na kome će se usvajati strateška koncepcija Alijanse", rukovodstvo bloka trebalo bi da se „odredi povodom najavljene sopstvene transformacije". I treće,„Rusija ima posebni status velike države u Evroatlantiku, i zato se možemo priključiti NATO isključivo pod posebnim uslovima".
Drugim rečima, referat INSOR podseća na moralni kodeks onih devica, koje kažu klijentu: „spremne smo da legnemo, ali najpre da se dogovorimo o ceni". Zapravo, otuda i proističe odgovor na pitanje „Zašto bi Rusija u NATO?": Rusiju mame u Alijansu u interesu staleža koji pretenduje na očuvanje vlasti i bogatstva u postglobalističkom svetu – svetu osiromašenom finansijsko – privrednim, organizaciono-političkim i vojno-policijskim upravljanjem novog hegemona, koji hrli ka svetskoj dominaciji.
Transparentni ciljevi predlagane mésallianceizmeđu Rusije i NATO čak ni u najmanjoj meri ne odgovaraju interesima ruske državnosti, ruskog naroda, pa i uopšte stanovništva naše «nesrazmerno velike i bogate", po mišljenju „civilizovanog sveta", „teritorije". Autori referata INSOR sve to iz razumljivih razloga prećutkuju, stavljajući akcenat isključivo na organizacionu stranu pitanja i svesno ignorišući njegovu suštinu. A suština je više nego zanimljiva.
Od početka ljudske istorije vojni savezi nisu se sklapali zarad prijateljstva. Najčešće u njihovoj osnovi leže podudarnost interesa i suprostavljanje zajedničkom neprijatelju. Drugi tip takvih alijansi je satelitski: vazal je u obavezi da sa oružjem u rukama nastupi na strani suverena, a ovaj će ih sa svoje strane, zaštititi. I treći, najređi vid savezničkih sporazuma jeste političko manevrisanje: slabijem je potrebno da dobije na vremenu da bi se izjednačio sa snažnijim. U koji bi od ovih tipova moglo biti uvršteno uključivanje Rusije u NATO, koje propagira Jurgens i njegovi istomišljenici?
Poslednji tip se iz razmatranja može isključiti smesta, jer on pretpostavlja postojanje kod „saveznika" ako ne jednakih, a onda uporedivih vojnih potencijala. Za četvrt veka „reformatori" u Rusiji uspeli su da učine, reklo bi se, nemoguće – toliko su razorili ostale im u nasleđe od SSSR velikodržavnu nauku i proizvodnju, da su izgubili sposobnost da proizvode skoro bilo koje sopstveno naoružanje za potrebe odbrane države. A nekada strašna armija za neprijatelje Otadžbine, demoralizovana i razoružana od strane „vojnih reformatora", pretvorila se u celini u nešto malo borbeno sposobno i ako je za nekog i strašna, onda su to patuljasti susedi poput Gruzije i Estonije.
Istina, ostala je izvesna količina trošnih, nedemontiranih raketa strateške namene, koje omogućavaju da se u slučaju potrebe dubokomisleno kaže kako eto i „mi imamo nuklearnu batinu" i „kako ćemo rakete preusmeriti"... Međutim, sa udaljavanjem od XX veka čak ako se i poprave termini kao što su „nepromišljenost Rusa", i da je „let njihovih raketa nepredvidiv", taj argument je sve bledunjaviji iz razloga opremanja oružanih snaga potencijalnih protivnika najnovijim visokotehnološkim tipovima naoružanja.
Ne pije vodu ni predlog o tome, da je u osnovi „željenog" za Rusiju saveza sa NATO namera „druženja protiv zajedničkog neprijatelja". Taj isti Jurgens, nabrajajući sfere buduće savezničke saradnje, naziva u svojstvu takvih „učeše u zajedničkim mirovnim operacijama" (uključujući Avganistan, Kirgiziju itd.), „učešće u kolektivnim vojnim operacijama u cilju reagovanja na realne (tojest, za sada hipotetičke) opasnosti", „zajedničko krizno reagovanje", „suprostavljanje piratstvu i narkoopasnosti". Poteško je priznati nabrojeno „ozbiljnim neprijateljima", koje opravdava uključivanje u Alijansu. A sve ostalo, što je uključio šef INSOR u red potencijalnih pravaca za partnerstvo, i uopšte u udruživanje protiv neprijatelja , sa tim nema blage veze, već ima čisto tehnički karakter kao: „saradnja po vojnoj liniji", prekid manevara „neprijateljskog" po duhu karaktera", „integracija sistema PVO, PRO, razmena podataka o lansiranju raketa i raketnih nosača", „vojnotehnička saradnja" (1).
Prema tome, jedini osnov za učešće Rusije u sastavu vojnog bloka NATO ostaje ulazak u isti u svojstvu kolonijalnog, ili polukolonijalnog satelita. Ako gledamo sa strane NATO, onda ni u kakvoj drugoj ulozi Ruska Federacija i ne može biti uključena u transatlantski savez, jer su u ovom trenutku jedino ona i Kina za Alijansu pravi potencijalni protivnici na putu ka osvajanju svetske dominacije (2). I prelazak jedne od te dve države na suprotnu stranu moguć je jedino pod uslovom da prizna svoju potpunu i bezuslovnu podčinjenost.
Zapravo, gore rečeno je iskazano i u referatu I.Jurgensa – kako u opisu spremnosti za potpuno rasplinjavanje u spoljnoj vojnoj strukturi (vidi navedene gore „sfere saradnje"), tako i u servilnim noticama kamčenja od budućeg suverena „posebnih velikodržavnih uslova pridruživanja". I odmah postaje jasno šta je upravo predmet trgovine ičime je u stvarnosti određeni deo vladajućih krugova spreman da plati rast svog „globalnog rejtinga" prilikom integrisanja Ruske Federacije u NATO.
Kao prvo, prelazeći pod zastavu Severnoatlantske alijanse, Rusija se dobrovoljno oprašta od statusa samostalne geopolitičke sile. Samim tim ona ne samo da narušava postojeću u svetu stratešku ravnotežu, nego dobija i „zajedničkog protivnika", koji za NATO, nakon što mu se priključi Rusija", ostaje jedino Kina. Pri tom na ruskoj strani istovremeno nastaje obaveza da kao novi saveznik iskaže svoju lojalnost, učestvujući u njihovim operacijama uspostavljanja „novog poretka" i osvajanja strateških mostobrana oko NR Kine. Prirodno da će ova poslednja, kao i druge žrtve globalne nezajažljivosti, to uzeti u obzir.
Drugo, Rusija će se, slično ostalim satelitima Alijanse, naći pred činjenicom „prijateljske okupacije" sa njene strane – pojavljivanje na ruskoj teritoriji natovskih vojnih baza, razmeštanje i dozvoljavanje slobodnog transporta natovske tehnike i naoružanja na ruskoj zemlji. Gospodin Jurgens je o tome govorio praktično otvoreno (1).
Treće, u slučaju da dođe do direktnog oružanog konflikta NATO sa Kinom, teritorija Rusije, koja geografski predstvlja tampon zonu između atlantskog Zapada i kineske supersile, automatski će se pretvoriti u pozornicu ratnih dejstava sa svim posledicama koje iz toga proizlaze. I četvrto, najmanja od tih posledica će biti gubljenje makar prividne samostalnosti Ruske Federacije, njeno raščlanjavanje i podela među glavnim učesnicima konfrontacije.
Ulazak Rusije u NATO ne samo da ne može značiti bilo šta korisno našoj zemlji, nego i predstavlja - po razornosti posledica koje će potom nastati – uvertiru u njeno samouništenje. I ako se neko uskoro u zemlji i lati posla da lobira i priprema takav događaj, on to očigledno čini ne iz nepoznavanja značaja svog delovanja, već iz čiste koristi i ravnodušnosti prema sudbini Otadžbine i sunarodnika.
_________________________________________
(1) I.Jurgens. MI možemo uspostaviti elegantnije odnose sa NATO. Izlaganje na sekciji „Regionalni sistemi globalne bezbednosti" Svetskog političkog foruma 2010 „Savremena država: standardi demokratije i kriterijumi efiaksnosti", Jaroslavlj, 09.09.2010. godine http://www.gpf-yaroslavl.ru/viewpoint/Igor-YUrgens-My-mozhem-naladit-bolee-elegantnye-otnosheniya-s-NATO
(2). M. Chossudovsky Preparing for World War III, Targeting Iran. Part I: Global Warfare, http://www.globalresearch.ca/PrintArticle.php?articleId=20403
M. Chossudovsky. Towards a World War III Scenario? The Role of Israel in Triggering an Attack on Iran. Part II The Military Road Map, www.globalresearch.ca/PrintArticle.php?articleId=20584
Članak je napisan specijalno za Fond strateške kulture
Konstantin Gordejev
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
,
Predloži prijateljima
Komentari (0) Dodaj komentar
Pogledaj vesti o: NATO skup
