Izvor: Politika, 01.Nov.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studentsko za i protiv NATO-a
Akademci iz Srbije uglavnom sa negodovanjem komentarišu eventualno članstvo u alijansi
Kopaonik – Ko je kome potreban – Srbiji NATO ili NATO-u Srbija, može li se potisnuti sećanje na agresiju iz 1999. godine i da li su beneficije koje čekaju nove članove vredne takve amnezije, raspravljali su studenti Fakulteta političkih nauka (FPN) prošle sedmice na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kopaoniku. Ovom skupu prisustvovalo je oko 450 studenata iz Beograda, Zagreba, Banjaluke, Sarajeva i Skoplja. Komentari i pitanja koje su gostima seminara „Srbija i NATO” postavljali učesnici svedoče da akademci iz Srbije uglavnom s negodovanjem komentarišu eventualno članstvo.
– Tokom četvorodnevnog seminara stekao sam utisak da je većina studenata FPN-a protiv ulaska Srbije u NATO. No, problem je u tome što veliki broj njih, kao i građani uopšte, ne umeju da iznesu argumentaciju i objasne zašto se protive ovom činu. Uglavnom sve figurira oko bombardovanja naše zemlje i emocija u vezi sa tim događajem. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) želeo je da pokrene jedan širi dijalog sučeljavanjem činjenica i pojašnjenjem svojih stavova – objasnio je za „Politiku” Milan Krstić, direktor za komunikacije CDDRI, organizacije u čijoj je „režiji” ceo seminar i pokrenut.
Krstić je istakao i to da je cilj seminara bio da oni koji su „za” i oni koji se protive atlantskim integracijama uvide koje su to činjenice koje brane njihovu poziciju, ali i da uvide argumente druge strane.
Miloš Davidović, student druge godine FPN-a i jedan od učesnika debate, smatra da Srbija nije trenutno tehnički sposobna da uđe u NATO. Ipak, priznaje Davidović, još je teško pitanje članstva u alijansi posmatrati potpuno racionalno, bez emotivne dimenzije.
– Nije lako pričati o tome „hladne glave”. Bilo bi dobro da možemo, ali se još ne mogu zanemariti događaji iz 1999. godine – objasnio je Davidović za „Politiku”.
Njegov kolega, Jovan Savković čvrsto stoji iza stava da je Srbiji NATO potreban, ali dodaje da se na tom putu može naći i argument protiv.
– Ipak, iako Srbija nema vojnih pretnji, moramo istaći ekonomsku dobit. Dok je jedini stav protiv ulaska u NATO onaj emocionalni – smatra Savković.
Na samom otvaranju Meri Vorlik, ambasadorka SAD u Srbiji, pozvala je studente da „zajedno prevaziđu” uticaj NATO intervencije iz 1999. godine. Stavove „za” i „protiv” NATO-a studentima su izneli i Dragan Šutanovac, ministar odbrane, i Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a.
Veljko Petrović, izvršni direktor CDDRI i idejni tvorac seminara, rekao je da je bila predviđena čitava debata na kojoj bi govorili predstavnici političkih stranaka. Međutim, ona je otkazana, jer su učesnici najednom postali „sprečeni”.
– Da je reč o predizbornom periodu ne samo da bi došli na ovaj skup, koji je prilika da studenti dobiju širu sliku o onome o čemu uče, nego bi odlazili i u sela u kojima ima po pet-šest kuća. Nedolazak su pravdali objašnjenjem da nije trenutak da se izjašnjavaju o ovoj temi. To je apsurdno! Svi znaju kakav je stav određene partije o ulasku Srbije u NATO – naglasio je Petrović.
V. Dugalić
objavljeno: 02.11.2010.
Pogledaj vesti o: Nova godina, Kandidatura Srbije, NATO skup
