Izvor: Politika, Fonet, 08.Feb.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija između Moskve i lobista NATO
Rusija upozorenjem Beogradu da ne ulazi u NATO pokušava da zadrži svoj narasli uticaj u Srbiji, kaže Dušan Reljić
Upozorenje predstavnika Ruske Federacije Srbiji da će, u slučaju da Srbija pristupi NATO-u, Rusija preispitati svoj stav o nezavisnosti Kosova posledica je pre četiri dana usvojene ruske vojne doktrine, prema kojoj je širenje NATO-a na istok označeno kao najznačajnija pretnja po bezbednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rusije, ocenjuju stručnjaci za pitanje bezbednosti. Oni smatraju da se ruska podrška Srbiji za očuvanje teritorijalnog integriteta za sada ne dovodi u pitanje, pošto je članstvo u NATO još u domenu hipoteza, ali ocenjuju da će Beograd u narednom periodu biti pod pritiskom obe strane.
Dušan Reljić, iz nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, naglašava da je interes Srbije da očuva podršku Rusije kako u Ujedinjenim nacijama ne bi bilo ozvaničeno otcepljenje Kosova, čime bi i zvanično postala međunarodno priznata država. „Rusijanačelno ne želi dalje širenje NATO-a, a posebno se protivi slabljenjusvog uticaja u Srbiji, najvećeg u odnosu na sve druge države koje su proistekle iz bivše Jugoslavije. Njen stav je oduvek bio da ne podržava širenje NATO-a prema njenim granicama niti u onoj oblasti koju smatra sferom svojih privilegovanih interesa, a koja, prema rečima predsednika Medvedeva, ne mora da bude u neposrednom susedstvu Rusije”, objašnjava Reljić i podseća da je Moskva predložila i Srbiji da bude deo „noveevropske bezbednosne arhitekture”, u kojoj bi se na novi način definisao i položaj NATO-a. Na Zapadu, međutim, postoji podozrenje da bi Moskva na taj način htela da umanji značaj NATO-a.
Reljić smatra da Srbija ne može da pristupi ni Evropskoj uniji dokle god se ne razjasni činjenica da li je Kosovo i Metohija i dalje deo njene teritorije ili ne jer 22 zemlje smatraju da Kosovo nije deo Srbije. „Zamislite situaciju da one treba da potpišu sa nama ugovor o pristupanju i mi kažemo Kosovo je deo naše teritorije, a za 22 zemlje je to neprihvatljivo. Isto važi i za članstvo u NATO”, kaže on. Srbiju, kako navodi, u ovom trenutku niko ne sprečava da u okviru Partnerstva za mir sarađuje sa NATO-om, da reformiše svoje bezbednosne strukture, nastavlja reforme neophodne za pristupanje EU.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da će Moskva prema Beogradu ubuduće da šalje jasne signale da Srbija, ukoliko želi da bude saveznica Rusiji, ne sme da postane član NATO-a. „Srbija će zbog toga imati ozbiljne posledice jer se nalazi razapeta između interesnih grupa koje su za NATO i snažnih interesnih grupa koje bi želele da razviju neke paralelne oblike saradnje, a koji su pokazali da su okrenuti ka Moskvi”, rekao je Radić Beti. On je podsetio da je, u stvarnosti, front širenja NATO-a ka istoku otišao daleko od nas ali da je Srbija zatečena u toj situaciji i da će, zbog toga, biti pod ozbiljnim pritiskom dve strane.
Milan Mijalkovski, profesor Fakulteta bezbednosti, navodi da nikada nijedna zemlja nije ušla u bilo koju organizaciju bez dela svoje teritorije, mada je pitanje ulaska Srbije u NATO tema koja u ovom momentu nije aktuelna. On je saglasan sa stavom Moskve da bi Srbija ulaskom u severnoatlantski vojni savez praktično priznala nezavisnost Kosova. „Smešni su mi stavovi da ćemo bolje braniti Kosovo ako uđemo u NATO. Naravno, da bi ulazak u tu organizaciju značio priznanje nezavisnosti Kosova i pitanje je šta smo onda uopšte tražili na Međunarodnom sudu pravde”, kaže on.
Nasuprot njemu, general u penziji Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost, tvrdi da teza da Srbija ulaskom u NATO priznaje nezavisnost Kosmeta uopšte ne stoji. „NATO nije priznao Kosovo, već samo neke članice te organizacije. Osim toga, cilj nam je da uđemo i u EU, u kojoj su mnoge zemlje takođe priznale Kosovo”, objašnjava on.
Zbog toga ovakvo rusko izjašnjavanje Krstić ocenjuje kao ucenu i mešanje u unutrašnje stvari druge zemlje. „U NATO su već stupile zemlje koje su mnogo bliže Rusiji od Srbije i koje se graniče sa Rusijom – Bugarska, Rumunija, Poljska, Češka, Mađarska, pa Moskva nije reagovala na ovakav način. Zašto svoje interese štite samo kad smo mi u pitanju”, pita Krstić. Poslednje izjave ruskih zvaničnika treba, po njegovom mišljenju, posmatrati i u kontekstu najave postavljanja NATO antiraketnog štita u Rumuniji. Rusija nastoji da ostvari što bolje odnose sa NATO-om i „sigurno sebi neće dozvoliti da ratuje sa njim. Zato mi treba da gledamo svoje interese, a naš interes su evroatlantske integracije”, dodaje Krstić.
J. Cerovina – G. Novaković
[objavljeno: 09/02/2010]
Živulović: Stav Rogozina nije zvanični stav Moskve
Izvor: Blic, 08.Feb.2010
Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović ocenio je danas da izjavu ruskog ambasadora Rusije pri NATO Dmitrija Rogozina, kojom se nagoveštava mogućnost da Rusija prestane da se protivi nezavisnosti Kosova ukoliko Srbija odluči da uđe u NATO, ne treba tumačiti kao zvanični stav Moskve...Živulović...
