Izvor: Blic, 09.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija preko Srbije šalje poruku SAD
Najava vojne doktrine i upozorenje da Rusija svako dalje širenje NATO doživljava kao pretnju bezbednosti upućena je Americi, ne Srbiji. To je ruski odgovor na postavljanje raketnog štita NATO na prostoru Rumunije i Bugarske. Što se Srbije tiče, ona treba konačno da se opredeli, smatraju sagovornici "Blica", kako nas velike sile ne bi dalje koristile kao taoce za njihova lična prepucavanja.
Dmitrij Rogozin
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
U tom kontekstu vidi se i izjava ruskog ambasadora pri NATO Dmitrija Rogozina da će ulaskom u tu organizaciju Srbija automatski priznati nezavisnost Kosova i da će to isto biti primorana da učini i Rusija.
Ninoslav Krstić, general u penziji i predsednik Foruma za bezbednost, apostrofira da je Rumunija već prihvatila raketni štit i da se pregovara sa Bugarskom. NATO razmeštanje raketnog štita bliže Rusiji on vidi kao politički pritisak na Rusiju sa ciljem da se ona mobiliše u zajedničku borbu sa SAD i NATO prema Avganistanu, Iranu i Severnoj Koreji.
Bojan Dimitrijević, bivši savetnik u Ministarstvu odbrane, ocenio je za "Blic" izjavu ruskog ambasadora kao krajnje neumesnu, a njegovo uplitanje u srpsku bezbednosnu politiku "preteranim". Kaže da je Rusija već u okruženju NATO članica, a da je Srbija daleko od tih granica.
Naši sagovornici podsećaju na vrlo sumnjivu podršku Rusije kroz istoriju Srbije i Jugoslavije na osnovu koje treba procenjivati da li su koraci koje ona preduzima vođeni interesima Srbije ili, kao svake suverene zemlje, samo sopstvenim interesima.
Bojan Dimitrijević
- Godine 1990. tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko Kadijević išao je u Rusiju kako bi u ime Vojske SFRJ tražio od Rusije podršku ukoliko se ona odluči na vojni udar kako bi se sprečio raspad SFRJ i krvoproliće koje je usledilo. Odgovor je glasio: Ne! Godinu dana pred bombardovanje, SRJ je poslala delegaciju iz Generalštaba i Ministarstva odbrane kako bi pregovarala o kupovini najsavremenijeg PVO oružja. Pregovori su bili neuspešni - navodi Krstić.
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, smatra da izjava Rogozina ukazuje na to da stav Rusije o Kosovu nije principijelan, već pragmatičan, kao i da Moskva zapravo na svaki način pokušava da oslabi evropske integracije Srbije, koje su u toku.
- Ova izjava je zapravo ucena, i to vrlo ozbiljna, zato što govori o činjenici da Rusija ne zastupa stav o Kosovu kao princip, nego kao pragmatičan dogovor sa Srbijom na osnovu koga može da sprovodi tu vrstu pretnji ili ucena. Sve je to povezano sa ekonomskim interesima koje Rusija ima ovde - smatra Dereta.
On takođe dodaje da za Srbiju nije zgodno da bude jedina zemlja u okruženju koja nije članica Alijanse.
- Od našeg članstva u NATO u velikoj meri zavisi bezbednost Srbije u celini. Biti jedina zemlja u okruženju koja nije članica NATO, a nije Švajcarska, vrlo je neprijatna situacija, ne zato što pretpostavljam da sledi neki novi rat, nego zato što vas onda neki događaji zaobilaze kao crnu rupu - objašnjava Dereta i kaže da članstvo u NATO nije direktno vezano sa priznavanjem Kosova i da bi za Srbiju bilo "pragmatično i mudro" da uđe u tu organizaciju i postane deo evroatlantskih integracija u kojima zajednički deluju evropske države i SAD.
