Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija da raskine Ugovor o prijateljstvu
Državna duma je predložila predsedniku i vladi Ruske Federacije da razmotre pitanje izlaska Rusije iz Ugovora o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu u slučaju približavanja Ukrajine NATO. Taj predlog rukovodstvu zemlje sadržan je u rezoluciji Dume donetoj u sredu, prenose agencije.
Podsetimo da je na samitu NATO u Bukureštu početkom aprila doneta odluka da se do decembra odloži pristupanje Gruzije i Ukrajine projektu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za priključenje Alijansi. Tada je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer rekao da će Gruzija i Ukrajina u perspektivi postati članice bloka. Ruska strana je saopštila da ulazak Ukrajine u NATO nije u skladu s Ugovorom Rusije i Ukrajine o prijateljstvu.
Parlamentarci smatraju da je u slučaju postavljanja pitanja izlaska Ruske Federacije iz velikog Ugovora rusko rukovodstvo dužno da se obrati građanima RF i građanima Ukrajine s objašnjenjem razloga i motiva takve odluke. Ruski deputati smatraju da su upravo vlasti Ukrajine krive što postojeći rusko-ukrajinski međudržavni odnosi danas izazivaju duboku zabrinutost.
Kako se ističe u dokumentu, reč je o tome da su vlasti Ukrajine donele mere vojno-političkog, kulturnog i informaciono-propagandnog karaktera, uperene na odstupanje od tradicionalno prijateljskih odnosa između dve države. Pored toga, oni faktički menjaju neutralni status Ukrajine; izazvali su masovno kršenje prava i sloboda ruskog i ruskojezičkog stanovništva u toj zemlji, njegovu ubrzanu asimilaciju.
KIJEV: PROVOKACIJA DUME
Saopštenje ruske Državne dume o mogućnosti poništavanja dogovora o prijateljstvu i saradnji s Ukrajinom je provokacija, izjavio je u sredu u kuloarima ukrajinskog parlamenta predsednik Komiteta Vrhovne rade za međunarodne odnose Oleg Belorus. „To je velika provokacija i mi treba da to saopštenje ocenimo upravo tako. Ta rezolucija Državne dume nema nikakvu pravnu snagu. To je unutrašnji dokument koji preporučuje predsedniku Rusije da raskine ugovor, i ja sumnjam da će predsednik doneti takvu odluku“, rekao je Belorus.
On je izrazio nadu da će ukrajinski parlament doneti odgovarajući dokument. „Nadam se da će biti reakcije Vrhovne rade Ukrajine na tu rezoluciju, i ta odluka mora biti doneta većinom u ukrajinskom parlamentu“, izjavio je Belorus.
Posebni zahtevi ruskih parlamentaraca odnose se na akcije ukrajinske strane prema Crnomorskoj floti Ruske Federacije. Rukovodstvu Rusije deputati ukazuju da je to što je ukrajinska strana preduzela jednostrane odluke o pitanju boravka Crnomorske flote RF na teritoriji Ukrajine bez prethodnih konsultacija s Rusijom - faktičko kršenje međunarodnih ugovora zaključenih između RF i Ukrajine, kojim se određuju status Crnomorske flote i uslovi za njen boravak na teritoriji Ukrajine i koji imaju bezuslovni pravni prioritet nad unutrašnjim zakonodavstvom, a tim više na podzakonskim aktima.
Kako se podvlači u dokumentu, ti jednostrani koraci ugrožavaju pregovarački proces, kojim se mora obezbediti normalno funkcionisanje Crnomorske flote. U vezi s tim, parlamentarci su poručili ruskom Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu odbrane da nastave aktivni pregovarački proces, usmeren isključivo na rešavanje praktičnih pitanja boravka i funkcionisanja Crnomorske flote RF na teritoriji Ukrajine.
U dokumentu se postavlja pitanje neophodnosti angažovanja u zaštiti prava ruskih sunarodnika, ruskog i ruskojezičkog stanovništva u Ukrajini, posebno u oblasti jezika, obrazovanja, religije i kulture. Pri tom, deputati smatraju da bi trebalo da se razmotri pitanje otvaranja i finansiranja ruskih gimnazija u Kijevu, Harkovu, Donjecku, Lugansku, Sevastopolju, Odesi i drugim gradovima Ukrajine.
Državna duma predlaže da na nivou bilateralnih odnosa s Ukrajinom i u međunarodnim organizacijama može biti postavljeno pitanje ukrajinskog nepridržavanja normi međunarodnih prava u oblasti obrazovanja, informisanja na svom jeziku i mešanja državnih struktura u poslove Ukrajinske pravoslavne crkve.
Međutim, deputati Državne duže predlažu, ipak, rukovodstvu zemlje da nastavi napore za poboljšanje rusko-ukrajinskih međudržavnih odnosa, i trgovinskih i ekonomskih u cilju stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora uz učešće Ukrajine.
Vecina Ukrajinaca su kao Hrvati i Sloveni. Dok je postojao Sovjetski Savez, vlasti su dostavljale hranu i potrebstine sakom i kapom da se ovi nebi bunili. Bio sam u Rusiji 3 puta, razgovarao sa Rusima i svi su mi to rekli. Drzali su Ukrajnu kao pticicu na dlanu. Sada kada vise Moskva neplaca unutrasnji mir, sada traze novog "sponzora" a ovog puta ga vide u Americi.
Sto se tice Sevastopolja, njega su Rusi oslobodili od Turaka, tako da istorijski gledano, Rusija polaze istorijsko pravo, ako nista onda barem na koriscenje. Da se mene pita, trebali bi ga prisvojiti, to je izuzetno vazna strateska tacka za Rusiju. U to sto se sad desava u vezi Sevastopolja je umjesan strani faktor mogu garantovati. Samo jedna stvar mi nije jasna. Oni koji vode Ukrajnu trebaju znati da Pravoslavci cine polovinu populacije i da nece blagonaklono gledati na pristupanje te zemlje zlocinackom paktu. Nebih da pravim nikakve lose prognoze, ali moglo bi lako doci do velikih gradanskih nemira, pa cak i do gradanskog rata i konacnog cjepanja Ukrajne. Mozda je to bas i cilj takve sulude politike.
