Izvor: Politika, 05.Mar.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provociranje Turske u nezgodno vreme
Izglasavanje rezolucije u Spoljnopolitičkom komitetu Predstavničkog doma o „genocidu” nad Jermenima razljutilo važnog saveznika Amerike
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. marta – Iako bez velikog praktičnog dometa, jer je neobavezujuća i pitanje je da li će biti stavljena na dnevni red Predstavničkog doma Kongresa, jedna rezolucija usvojena juče Komitetu za spoljne poslove izazvala je trenutnu krizu u odnosima između Amerike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njenog NATO partnera i glavnog saveznika u muslimanskom svetu, Turske.
Pomenuti komitet je tesnom većinom, 23:22, izglasao da je masovno ubijanje hrišćanskih Jermena, njih oko milion i po, od strane Turaka muslimana, u haotičnom periodu raspadanja Otomanskog carstva 1915–1916 bilo „genocid”. Slična rezolucija u istom ovom telu usvojena je, sa nešto ubedljivijom većinom, i 2007, ali nikad nije stavljena na dnevni red Predstavničkog doma, jer je to, snažnim lobiranjem, sprečila administracija predsednika Buša.
Slična sudbina verovatno očekuje i najnoviji papir, ali je uprkos tome on povod za mini-dramu u odnosima Vašingtona i Ankare, koju, predviđajući jučerašnje glasanje, nisu uspeli da spreče ni predsednik Obama koji je u sredu telefonirao turskom šefu države da bi podržao istorijsko pomirenje sa Jermenijom, niti državna sekretarka Hilari Klinton, koja je uzaludno apelovala na predsednika Komiteta da se odustane od glasanja.
Turska je odmah povukla svog ambasadora u Ankaru, „na konsultacije”, što jeste oštra, ali ne i najoštrija forma diplomatskog protesta. U svojoj izjavi premijer Erdogan je rezoluciju osudio zbog toga „što turskoj naciji pripisuje zločin koji nije počinila”.
Iako većina istoričara smatra da su događaji od pre skoro jednog veka zaista genocid, takvim ga zvanično smatra i 20 država, među kojima su i Francuska i Kanada, turski stav je da je u pitanju bio građanski sukob u kojem je stradalo između 300.000 i pola miliona Jermena i isto toliko Turaka.
Ovaj zaplet je došao u prilično nezgodno vreme, kada je Vašingtonu potrebna kooperativnost Ankare u Savetu bezbednosti, gde je Turska trenutno nestalna članica, da bi se izglasale sankcije Iranu zbog njegovog nuklearnog programa. A da Ankara ima karte za ovaj diplomatski poker, postaje jasno i kad se izme u obzir da je na njenoj teritoriji ključna američka baza za operacije u Iraku i Avganistanu.
Sve američke vlade, uključujući tu i Obaminu, zbog toga su bile prinuđene da balansiraju između principa i pragmatizma. Samo bavljenje događajem sa početka prošlog veka danas inače je u funkciji unutrašnje politike: predsedavajućem Komiteta za spoljne poslove Hauardu Bermanu, u njegovoj izbornoj jedinici u Los Anđelesu, i te kako su važni glasovi jermenske dijaspore, premda se on poziva na „moralnu obavezu Amerika, kao lidera u promociji ljudskih prava, da osudi ovaj zločin”.
To što su i Obama i Klintonova osudili ovaj potez dela Kongresa, Turke ne mora mnogo da impresionira, jer su oboje kao senatori otvoreno govorili da je masovno ubijanje Jermena bio genocid. Kad je prošle godine posetio Tursku i tamo održao važan govor, Obama nije međutim izustio tu osetljivu reč, ali je takođe primetno da se, za razliku od slične situacije u Bušovo vreme, administracija ovoga puta držala nekako po strani.
Ne očekuje sa de će kriza saveznika eskalirati do neželjenih dimenzija – i Turskoj je potrebna Amerika, kao i Americi Turska, ali može da bude neprijatnih epizoda. Jučerašnje glasanje već je, naime, zabrinulo velike aktere vojnoindustrijskog kompleksa – „Lokid Martin”, „Rajteon”, „Boing” i „Nortrop” – da bi ovo moglo da dovede u pitanje njihove poslove, isporuke drugoj po veličini armiji NATO-a hlikoptera, raketa i borbenih aviona. Principi jesu važni, ali je profit još važniji.
Milan Mišić
[objavljeno: 06/03/2010]
