Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2012, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO: Antiraketni štit u Evropi operativan
ČIKAGO -
NATO je noćas zvanično proglasio operativnom prvu fazu antiraketnog štita čiji cilj je da zaštiti Evropu od raketa sa Bliskog istoka, posebno iz Irana, što je bio projekat za koji su se zalagali Amerikanci a kome se žustro protive Rusi.
"Ta odbrana od projektila je od suštinskog značaja. Mi smo pred stvarnim pretnjama", rekao je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u Čikagu, gde se juče i danas održava samit Alijanse.
Šefovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << država ili vlada 28 zemalja članica su zvanično proglasili da je prva faza razvoja (prelazni kapacitet) gotova. Još tri faze su predviđene do 2020.
"Ovo je prvi korak ka našem dugoročnom cilju da obezbedimo potpunu zaštitu za celokupno stanovništvo, teritorije i snage" evropskih zemalja, rekao je Rasmusen.
Radar u Turskoj , rakete u Sredozemlju
Za NATO glavna pretnja ne dolazi iz Rusije, kao za vreme Hladnog rata, nego iz zemalja Bliskog istoka, koje su se opremile raketama sposobnim da pogode Evropu. U to se ubraja oko 30 zemalja, ali Iran je jasno identifikovan kao potencijalna opasnost, pošto je proizveo balističke rakete dometa od 2.000 do 2.500 kilometara koje mogu da pogode jugoistok Evrope.
Štit će činiti vrlo moćni radar instaliran u turskoj Anadoliji, rakete SM-3 raspoređene na fregatama tipa "Aegis" u Sredozemlju, uz presretače postavljene u Poljskoj i Rumuniji. Komanda će biti u bazi Ramštajn u Nemačkoj.
Taj projekat, koji su od početka predvodile SAD, postao je tokom godina jabuka razdora između NATO-a i Rusije, i uticao je na to da se ohladi njihovo približavanje posle pada Berlinskog zida.
Moskva smatra da štit predstavlja pretnju za njenu bezbednost i traži da bude uključena u taj sistem ili da dobije garancije da taj sistem nema za cilj njene kapacitete za odvraćanje. Alijansa, međutim, to kategorički odbija, i želi da zadrži sposobnost strateškog manevrisanja.
Ruski ministar odbrane Anatolij Serđukov je početkom maja upozorio da su pregovori dve strane "takoreći u ćorsokaku" što se i videlo i po tome da na samitu u Čikagu nema visokih ruskih zvaničnika.
Rusija preti da aktivira sisteme za antiraketnu odbranu i da rasporedi svoje rakete tipa "iskander" u Kalinjingradu, ruskoj enklavi na vratima EU na Baltiku, ako ne dobije ustupke od Alijanse.
Nada da će Rusija shvatiti zajednički interes
Govoreći o Rusiji, generalni sekretar NATO-a rekao je da će Alijansa nastaviti dijalog s Rusijom i izrazio nadu da će u "određenoj fazi Rusija shvatiti zajednički interes da se sarađuje o antiraketnoj odbrani".
Novi francuski predsednik Fransoa Oland rekao je juče da Rusija i druge zemlje ne treba da se osećaju ugroženim planiranim sistemom odbrane NATO-a.
U govoru na samitu u Čikagu, Oland je izneo svoj "pragmatizam" o tom pitanju ali je dodao da "treba preduzeti sve mere predostrožnosti, da treba poštovati sve uslove".
On je naveo neke uslove za francusku podršku antiraketnom štitu, uključujući troškove, pravila angažovanja, industrijsku podršku evropskim izvođačima i kompatibilnost s francuskim nuklearnim sistemom odvraćanja.
Oland je ovo izjavio na konferenciji za štampu pošto je na samitu objavio svoju odluku da povuče skoro svih 3.400 francuskih vojnika iz Avganistana do kraja 2012. godine, što se kosi sa planom NATO-a koji je predvideo zajedničko povlačenje do kraja 2014.
Olandov plan povlačenja iz Avganistana je tema neslaganja na samitu. Nemačka vlada je oštro kritikovala francuske planove a kancelarka Angela Merkel podržala je prethodno dogovoren princip "ulazimo zajedno, izlazimo zajedno".
NATO danas o odnosima sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom
Šefovi diplomatija zemalja-članica NATO danas će razmeniti mišljenja s kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Gruzije, ali neće biti nikakvih odluka o prijemu novih članica.
Ministri te četiri zemlje će od NATO dobiti podršku da nastave reforme i ispunjavanje uslova iz Akcionih planova za članstvo, dok će atlantski partneri potvrditi da NATO nastavlja politiku "otvorenih vrata" za nove članice, čim one ispune ispune nužne uslove.
Pomoćnik državnog sekretara SAD, zadužen za evropska pitanja, Filip Gordon je uoči samita izjavio da se u Čikagu "neće donosti odluke o širenju NATO, ali će poslati jasnu, povoljnu poruku zemljama kandidatima uz podršku njihovim težnjama".
Visoki funkcioner Stejt departmenta Filip Riker je, prema izveštaju vašingtonskog internet portala Diplonjuz, ocenio da bi "Crna Gora na samitu NATO mogla očekivati dobre vesti".
Riker je naglasio da je Crna Gora "nastavila valjane reforme otkako je nezavisna" i dodao da su "SAD spremne da joj budu partner u evropskim i evroatlantskim integracijama".
On je pohvalio "profesionalizam i predanost crnogorskih vojnika, kao i sveukupni doprinos te zemlje" misiji NATO i partnerskih zemalja u Avganistanu.
Potpredsednik Atlantskog saveta SAD Dejmon Vilson je nedavno ocenio da Crna Gora pre ulaska u NATO mora da reši pitanje dominacije "nekih država, a pre svega Rusije na svojoj teritoriji".
Za BiH i dalje ostaje važno pitanje rešavanja vojne imovine da bi počeo da se bitnije ostvaruje Akcioni plan za članstvo u NATO, potvrdili su izvori u Atlantskom savezu.
Političke stranke iz Republike Srpske smatraju da građani RS na referendumu treba da se izjasne da li su za to da BiH postane članica NATO, navodeći da će vlasti u Banjaluci stav o tome temeljiti i na odnosu Srbije prema NATO.
Napredak Makedonije članstvu u NATO je i dalje uslovljen rešavanjem njenog spora s Grčkom - članicom NATO, o nazivu Makedonije.
Visoki funkcioner Stejt departmenta je u Spoljnopolitičkom odboru Senata Kongresa SAD istakao da je "Makedonija ispunila ključna merila za članstvo u NATO i doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti".
On je međutim dodao da je potrebno da se kroz pregovore u UN nađe rešenje spora Atine i Skoplja.
"SAD pomažu reforme u Crnoj Gori preko savetnika koga su uputile Ministarstvu odbrane" u Podgorici, rekao je Gordon i naglasio da SAD "ohrabruju druge saveznike da pruže sličnu podršku u izgradnji kapaciteta" Crne Gore.
Gordon je ocenio da "nedavni sporazumi u Bosni i Hercegovini o vojnoj imovini važan korak ka ispunjavanju uslova" za približavanje BIH prijemu u NATO.
"NATO ne sme štedeti napore da pomogne Vladi Bosne u primeni tih odluka što bi joj omogućilo da jesenas zaokruži prvi godišnji nacionalni program" za članstvo.
Pogledaj vesti o: NATO skup
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
NATO samit: Antiraketni štit u Evropi operativan
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 21.Maj.2012
NATO je zvanično proglasio operativnom prvu fazu antiraketnog štita čiji cilj je da zaštiti Evropu od raketa sa Bliskog istoka, posebno iz Irana, što je bio projekat za koji su se zalagali Amerikanci a kome se žustro protive Rusi.
Antiraketni štit Nato – operativan
Izvor: Deutsche Welle, 21.Maj.2012
Na početku samita Nato saveza u Čikagu, 28 šefova država i vlada zaključilo je zajedničke projekte, uputilo apel Rusiji i tražilo kompromis u vezi sa prevremenim povlačenjem iz Avganistana koje traži Francuska.
Bliski istok glavna pretnja za NATO
Izvor: Danas, 21.Maj.2012
Samit NATO u Čikagu, prvi koji je u poslednjih 17 godina održan u SAD, ostaće upamćen po tome što je proglašena operativnom prva faza antiraketnog štita - prelazni kapaciteti - čiji je cilj da zaštiti Evropu od raketa sa Bliskog istoka, posebno iz Irana. Projekat koji su od početka predvodile...
