Izvor: Politika, 17.Apr.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi ostajemo neutralni
Od našeg specijalnog dopisnika
Beč – Austrija ovih dana uživa u svom neutralnom statusu. Članica je EU, ali nije i članica NATO-a i ne mora da se svađa oko toga koliko će aviona da bombarduje Libiju i kako naoružati tamošnje pobunjenike, što je sve sada predmet oštrih rasprava unutar NATO-a. Umesto toga, na lepom plavom Dunavu vode se diskusije o profesionalizaciji vojske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili ostajanju pri dosadašnjem modelu regrutne armije. O promeni međunarodne neutralne pozicije Austrije niko od ozbiljnijih austrijskih političara ne želi ni da raspravlja. Ministar odbrane Austrije Norbert Daraboš primio me je u svom kabinetu u Beču.
Gospodine ministre, Državnim ugovorom iz 1955. godine Austrija se opredelila za neutralnost. Je li neutralnost još uvek dovoljna da se sačuvaju nacionalni interesi? Da li se promenila međunarodna osnova austrijske politike bezbednosti?
Iz dva razloga je važno da Austrija bude neutralna. Prvo, da imamo fleksibilnu državnu poziciju i da možemo kao takvi da učestvujemo u raznim organizacijama. Naša neutralnost je istorijska odluka, mi nismo prilazili ni NATO-u, ni Varšavskom ugovoru.
Znači, oko neutralnosti se neće ništa menjati?
Neće, upravo smo sada zaključili najnoviju strategiju odbrane, i to ostaje tako. Ali mi kao neutralna zemlja učestvujemo u bezbednosnoj politici EU, mi smo u borbenoj grupi EU. Naravno, na osnovu Lisabonskog sporazuma možemo i tu biti neutralni, ali postoji ona klauzula o solidarnosti unutar EU. Istina, postoji i ona irska klauzula unutar Lisabonskog sporazuma, koja daje pravo svakoj članici EU da sama odlučuje o pitanjima odbrane. Tako da mi u Austriji sami odlučujemo o svim pitanjima nacionalne odbrane.
General Emil Spanoki bio je tvorac poznate „Spanokijeve doktrine“, koncepcije odbrane Austrije sa 300.000 rezervista. Da li je ta doktrina i danas važeća s obzirom na dileme u Austriji oko profesionalne vojske i regrutnog roka?
Ta doktrina nije više aktuelna, sada imamo doktrinu sa ukupno 55.000 pripadnika aktivne i rezervne vojske. Svih pet partija u našem parlamentu smatraju da je to sasvim dovoljno. Jer, sada smo u EU i nema potrebe za velikim brojem vojnika. Nemamo nikakvu opasnost na našim granicama, sve komšije su zemlje EU, naravno osim Švajcarske, koja je opet u režimu Šengena.
Da li u javnosti Austrije ima razmišljanja, da ako su svi oko nas u NATO-u i mi moramo u NATO, jer ne možemo ostati izvan tog saveza?
S obzirom na to da smo neutralni, ne dolazi uopšte na dnevni red nikakvo pitanje ulaska u NATO, jer je Ustavom Austrije utvrđena neutralnost države. Bivša vlada, koju je vodio gospodin Šisel, imala je neke ideje o bližoj saradnji sa NATO-om, no kada smo nedavno donosili novu strategiju austrijske odbrane, to smo otklonili i ne dolazi u obzir nikakav ulazak u NATO niti neka bliska saradnja. Nemamo potreba za tim.Istina, Austrija je članica procesa Partnerstva za mir i kroz to možemo da sarađujemo sa svima, baš kao i Irska.
Znači li to da vi kao ministar odbrane Austrije ne osećate nikakvu pretnju što je NATO skoro svuda oko vaše zemlje?
Pitanje je koliko je bilo stvarne koristi za sve one zemlje koje su pristupile NATO-u? Jer, sa NATO-om se može sarađivati i bez članstva u tom savezu, imate niz primera za to.
Možete li to na austrijskom primeru i finansijski dokazati? Šta je skuplje, a šta jeftinije? Da ste članica NATO-a, ili to što ste neutralna država?
Pa dosta teško pitanje, ali evo sada izdvajamo za odbranu 0,7 odsto od nacionalnog bruto proizvoda. Ako bismo ušli u NATO, to bi moralo da bude najmanje 2,2 odsto od nacionalnog bruto proizvoda. Naravno, ima stvari koje kao neutralna zemlja moramo sami da finansiramo, kao čuvanje našeg vazdušnog prostora. Kupili smo nove lovce EF-2000 „tajfun“, 15 aviona, i to nas košta nešto više od dve milijarde evra.
S obzirom na broj vojnika i tehničku opremljenost, da li se može reći da je austrijska neutralnost slabija od neutralnosti Švajcarske i Švedske?
Teško je porediti te sisteme odbrane i neutralnosti.Te zemlje imaju mnogo jaču policiju i vojsku nego Austrija, jaču zaštitu vazdušnog prostora nego mi. Recimo, Švajcarci manje naglašavaju misije u inostranstvu, a Austrija ima više od 1000 vojnika u raznim misijama u svetu. Mi smo po broju vojnika u mirovnim misijama, u odnosu na broj stanovnika, prvi u Evropi. Između ostalog, imamo i 430 vojnika u BiH, 400 vojnika na Kosovu i 400 na Golanu. Misije koje su pod amblemom UN plaćaju nam UN, ostale misije plaća Austrija.
Nedavno ste smenili načelnika Generalštaba zato što se javno usprotivio nekim vašim idejama o profesionalizaciji vojske.
Na političkoj sceni imamo diskusiju o tome, moramo da se dogovorimo, znate diskusije između „crnih“ i „crvenih“.
A vi ste?
Ja sam „crveni“. Bivši načelnik Generalštaba imao je svoj koncept, nisam se složio sa tim konceptom, on je izašao sa tim neslaganjem u javnost i smenio sam ga, odnosno premestio sam ga na drugu dužnost.On ima tri meseca da se žali na moju odluku.
Da li Austrija ima sada dva načelnika Generalštaba, jer bivši može da se žali na odluku o smenjivanju?
Ne, imenovao sam dosadašnjeg zamenika za novog načelnika Generalštaba. On je legalan i on radi.
Vojna saradnja Austrije i Srbije?
Bio sam nekoliko puta u Srbiji, imam lepe utiske. Imamo odličnu vojnu saradnju sa Vojskom Srbije, imamo zajedničke kurseve, na našoj vojnoj akademiji u Vinernojštatu školuje se jedan pripadnik Vojske Srbije, a u Beogradu jedan pripadnik Vojske Austrije. Postoji i dobra saradnja sa centrom za ABH u Kruševcu.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 18.04.2011.
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
