Izvor: B92, 21.Nov.2023, 00:27
Kurti hoće bliže odnose
Tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga blisku saradnju sa Alijanskom za očuvanje mira i bezbednosti.
On je takođe dodao da Srbija predstavlja "permamentnu pretnju bezbednosti".
Kako se navodi u saopštenju tzv. kosovske vlade, glavne teme razgovora Kurtija i Stoltenberga, koji je usledio nešto više od godinu dana nakon njihovog susreta u sedištu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << NATO-a u Briselu, bile su istorijska uloga NATO-a na Kosovu i kontinuirani doprinos Kfora bezbednosti i miru, kao i nedavna dešavanja i značaj saradnje i koordinacije među institucijama.
Kurti je zahvalio Stoltenbergu za, kako je rekao, vredan doprinos NATO-a na Kosovu. Obavestio ga je o upravljanju, opipljivim rezultatima i pažnji koja se posvećuje ulaganjima u odbranu, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu.
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, posebno u vezi sa, kako se navodi, "permanentnom opasnošću koju Srbija predstavlja", Kurti je ponovo govorio o "48 srpskih isturenih operativnih baza oko granice sa Kosovom i protivvazdušnog sistema u blizini".
Spomenuo je vojne sisteme Srbije, među kojima modernizovani raketni sistem „FK-3” i „Pancir S1”, kao i „Neva M1T” i „Kub M2 (SM)” 250. brigade Kopnene vojske, te naveo da je sistem FK-3 kineski raketni sistem kojim je Srbija 2022. godine postala prva zemlja u Evropi koja je koristia kinesko oružje, uključujući i borbene bespilotne letelice CH-92.
Kazao je i da je Vojska Srbije formirala i specijalnu jedinicu za osmatranje dronovima, koja, tvrdi on, deluje u okviru 63. padobranske brigade Vojske Srbije.
Kurti je od Stoltenberga zatražio blisku saradnju sa NATO-om zarad mira i bezbednosti.
On je naveo i su prošlu godinu karakterisale barikade koje su, prema njegovim rečima, "podigle kriminalne grupe koje su imale za cilj da se suprotstave zakonu i redu", dok je, nastavio je, ova godina bila "godina nasilnih napada na institucije reda i reda, lokalne i međunarodne“.
"Kao što je bio slučaj. 26. i 29. maja, zatim kidnapovanje kosovskih policajaca 14. juna, što je kulminiralo agresijom od 24. septembra kojom je narušen suverenitet, teritorijalni integritet Kosova i nacionalna bezbednost“, dodao je Kurti.
On je sa Stoltenbergom podelio i nalaze iz istražnog postupka lokalnih bezbednosnih institucija o slučaju, kako se navodi, „terorističkog i paravojnog napada“ 24. septembra u Banjskoj, ali i o slučaju kidnapovanja trojice kosovskih policajaca, 14. juna, koji, tvrdi Kurti, potvrđuju direktnu umešanost Srbije.
Zbog toga smatra da ta dva slučaja dokazuju potrebu za povećanjem bezbednosti, posebno između Kosova i Srbije, te je zato pozvao Stoltenberga da i NATO što pre izađe sa zaključcima svojih istraga.
Na sastanku je bilo reči i o odnosima Kosova i Srbije, procesu dijaloga uz posredovanje Evropske unije i o sastanku sa evropskim liderima 26. oktobra u Briselu. Kurti je preneo stav da se Kosovo protivi evropsko-američkom planu za put ka punoj i bezuslovnoj primeni Osnovnog sporazuma.
On je ukazao na značaj članstva Kosova u NATO programu Partnerstvo za mir, te predložio otvaranje kosovske diplomatske kancelarije u NATO.
Zahvalivši se na gostoprimstvu, Stoltenberg je izrazio zahvalnost na koordinaciji bezbednosnih institucija sa Kforom, kao i na podršci koju je Kosovo pružilo Ukrajini u suočavanju sa vojnom agresijom Rusije, a napad u Banjskoj nazvao „strašnim i neprihvatljivim“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
