Izvor: Politika, 29.Okt.2013, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj epohe Sakašvilija
Dok je na Zapadu uvek bio dobrodošao, jer je insistirao da Gruzija treba da postane članica NATO i EU, za Ruse je odlazeći gruzijski predsednik bio i ostao – neprijatelj broj jedan
Na nedeljnim predsedničkim izborima u Gruziji pobedio je bivši ministar prosvete i prisni saradnik premijera Bidzina Ivanišvilija – Georgij Margvelašvili, i to već u prvom krugu sa osvojenih, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još nezvaničnim rezultatima, 67 odsto glasova. Bivši predsednik parlamenta David Bakradze iz partije Ujedinjeni nacionalni pokret odlazećeg predsednika Mihaila Sakašvilija, zadobio je poverenje jedva 20 odsto birača.
Nedeljnim izlaskom na birališta, građani Gruzije, koji su Sakašvilija za predsednika izneli na krilima revolucije ruža, 2003. godine, ovaj put su mu sasvim okrenuli leđa. Uzroka je mnogo, ali osnovni su svakako i dalje težak život u kavkaskoj republici koja je zahvatila sve pore tamošnjeg društva.
Prema nedavnim ustavnim promenama u Gruziji, prava vlast ubuduće neće biti kao do sada u rukama predsednika, već će ta ključna uloga pripasti – vladi, to jest premijeru. Upravo to je ono što sada unosi novi nemir među građane.
Premijer Ivanišvili, osnivač partije Gruzijski san i bogataš „težak” oko 5,3 milijarde dolara, najavio je da će se povući sa premijerskog mesta kada ostvari svoj cilj da Sakašvili ode iz predsedničke fotelje. Međutim, on nije razjasnio ko bi mogao da ga nasledi na premijerskog funkciji, a postavlja se i pitanje da li će, posle povlačenja, ovaj milijarder ipak iz senke upravljati vladom, a samim tim i celom zemljom. Kao mogući premijeri pominju se ministar rada, zdravlja i socijalnih pitanja David Sergenko i ministar unutrašnjih poslova Irakli Garibašvili.
U svakom slučaju izbori su označili kraj epohe Sakašvilija, koji su mnogi na Zapadu, naročito SAD, hvalili kao istinskog zastupnika demokratije, što se u praksi pokazalo kao ne baš tačno, budući da je optuživan za kršenje ljudskih prava, upotrebu specijalnih jedinica protiv neistomišljenika, lošu pravosudnu reformu...
Za Sakašvilija se govorilo da je „američki” predsednik, kao i da engleski govori bolje od ruskog. Međutim, ostaće upamćen i po tome što je u vreme njegovog mandata Gruzija 2008. godine izgubila kratki rat sa Rusijom oko Abhazije i Južne Osetije, tako da su posle ulaska ruske vojske na njihovu teritoriju ove dve provincije sa većinski ruskim stanovništvom unilateralno proglasile nezavisnost.
Oni koji su mu bili naklonjeni pozdravljali su njegove liberalne reforme i borbu protiv korupcije, čime se zemlja u velikoj meri promenila u odnosu na vremena kada je bila deo Sovjetskog Saveza i kada je važila za kriminalni centar u kojem su carovali mito, rođačke veze i mafija.
Doduše, i Sakašvilija mnogi optužuju da je tokom predsednikovanja značajno uveličao sopstveno bogatstvo. Ali, kako sarkastično primećuju posmatrači: „U Gruziji biti bogat – nije zločin.”
Da li će se, posle izbora, poreklom Sakašvilijevog bogatstva pozabaviti i istražni organi, rano je govoriti. Mnogo toga zavisiće i od njega samog. Kako obećavaju nove vlasti, biće tretiran kao i svaki drugi građanin, bez obzira na to što se godinama kitio predsedničkom lentom. Ipak, treba pomenuti da su zvaničnici Evropske unije već napomenuli da bi njegovo eventualno hapšenje u mnogome usporilo proces približavanja Gruzije EU.
I mada je on sam izrazio želju da ide negde na Zapad i tamo nastavi poslove, moguće buduće partnere plaši činjenica da su mnogi saradnici bivšeg šefa gruzijske države u više navrata hapšeni, suđeni i osuđivani za teška dela. Sakašvilijev ključni saradnik Vano Merabišvili, koji je bio premijer od 2011. do oktobra prošle godine, završio je u istražnom zatvoru, budući da se tereti da je ilegalnim putem zapošljavao članove stranke, koristio silu kako bi rasterao okupljene na mitingu opozicije u maju 2011. godine i izdao naređenje za ubistvo jednog službenika banke 2006. godine.
Dok je na Zapadu uvek bio dobrodošao, jer je insistirao da Gruzija treba da postane članica NATO i EU, za Ruse Sakašvili je bio i ostao – neprijatelj broj jedan, pre svega zato što je zemlju izveo iz orbite uticaja Kremlja. Cena za to je bio i pomenuti rat 2008.
Mihail Sakašvili polako pakuje kofere pred odlazak iz predsedničke rezidencije u Tbilisiju. Kako prenosi francuski „Figaro”, njegova supruga se raduje povratku „normalnom životu”. Da li će joj taj normalni život biti i omogućen, odlučiće istražni organi novih gruzijskih vlasti.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 29.10.2013.
Pogledaj vesti o: NATO, Evropska Unija
