Izvor: Vostok.rs, 15.Nov.2013, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ovde za NATO ?
15.11.2013. - Studentski NATO samit u Beogradu
Studentski NATO samit u Beogradu su bojkotovali srpski studenti. Vlada Srbije je za vojnu neutralnost, a u isto vreme na istaknute funkcije postavlja NATO lobiste.
Više od stotinu studenata iz 50 država proteklih pet dana je u Beogradu, u okviru Studentskog samita NATO-a, i imaju priliku da se upoznaju sa mehanizmom odlučivanja o najvažnijim aktuelnim političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pitanjima ovog vojno-političkog saveza. Među temama je bio i prijem u NATO Gruzije i Ukrajine, neslaganje Rusije u vezi sa tim, ali i izazovi sa kojima se NATO suočava na Kosovu.
I pored toga što su organizatori očekivali veliko interesovanje za ovaj skup, činjenica je da je Samit imao slab odziv studenata iz Srbije, kojih je među učesnicima bilo svega desetak, pa se s pravom može reći da je u pitanju bio svojevrstan bojkot. Dosta radikalniji stav imale su pristalice nekoliko levičarskih partija koje su prekinule svečano otvaranje Studentskog NATO samita raširivši transparent sa natpisom „Ne zaboravljamo, ne opraštamo, ne u NATO” . Levičari su optužili organizatore konferencije da propagiraju ubijanja dece, skandirajući prisutnim predstavnicima Alijanse „NATO ubice napolje iz Srbije” i „Neće proći NATO gangsteri”.
Ovom studentskom skupu je prethodila „Tura partnerstva” tokom koje su predstavnici Atlantskog saveta i slovačke ambasade, koja je ove godine zadužena za vezu između Srbije i NATO-a, građanima Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Zaječara, kroz iskustva Slovačke ukazivali na prednosti učlanjenja Srbije u NATO.
Ostaće međutim nejasno, zašto su pri tome sami sebi davali auto-golove otvoreno ističući da je priznanje nezavisnosti Kosova uslov za priključenje NATO-u. U Nišu je čak direktor Instituta za bezbednost i odbrambene studije Slovačke Ivo Samson direktno ispostavio račun, podvukavši da će Srbija na putu ka NATO-u i EU morati da plati cenu u vidu priznavanju granica sa susedima i priznavanja kosovske nezavisnosti.
Međutim i pored svih ovih promotivnih nastupa, i silnih potrošenih para, javno mnjenje Srbije i dalje je u ogromnom broju protiv NATO-a u bilo kom obliku. Prema poslednjem naručenom istraživanju koje su u septembru sproveli Međunarodni institut za bezbednost i Centar za evropske studije bezbednosti iz Holandije, samo 18,3 odsto ispitanika bi glasalo za ulazak Srbije u NATO.
I pored ovih poražavajućih po NATO brojki, poznati albanski lobista i analitičar iz Vašingtona Danijel Server, uporno tvdi da bi Srbija u narednih nekoliko godina mogla da promeni stav oko NATO-a, naročito ako Kosovo napravi pomak na tom putu.
Prema njegovim rečima, Crna Gora i Makedonija su već ispunile uslove za članstvo u NATO, dok će Kosovo čim dobije svoje bezbednosne snage želeti što pre da uđe u severnoatlantsku alijansu čime će ceo region Balkana ući u NATO početkom naredne decenije.
Servera, sa druge strane, nimalo ne interesuje činjenica da je Skupština Srbije još 2007. godine usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti zemlje, koju niko do sada nije pokušao da stavi van snage.
Možda ga je na ovo podstakla sama Vlada Srbije koja je ove godine donela Akcioni plan za sprovođenje individualnog programa Partnerstva, što je najviši mogući nivo saradnje u okviru Partnerstva za mir, kojim se definiše bilateralna saradnja Srbije i Natoa, i koji bi trebalo da u Briselu bude usvojen početkom naredne godine.
A da će sve ovo velikim delom biti obavijeno velom tajne, odlučeno je još ranije, 2008. godine, kada je Beograd potpisao Sporazum o zaštiti poverljivih informacija između Srbije i Natoa.
Međutim, i Briselu i Beogradu su račun pomrsili Vikiliks i Snouden, otkrivši mnogo detalja vezanim upravo za zakulisne aktivnosti. U strogo poverljivom dokumentu „VZCZCXRO7590”, koji je 5. februara 2010. godine iz američke ambasade u Beogradu upućen Hilari Klinton, piše da je Jovan Ratković, savetnik za spoljnu politiku tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, preneo američkoj ambasadorki Meri Vorlik lična Tadićeva uveravanja da Srbija neće moći zauvek da ostane van NATO-a, kao i da je podrška srpskog naroda Partnerstvu za mir i članstvu u NATO-u iznenađujuće visoka, i da Srbija preduzima praktične korake ka povećanju saradnje sa NATO-om.
Očigledno je da prethodna Vlada Srbije nije smela otvoreno da donese odluku o daljem približavanju NATO-u, ali je tajno, korak po korak, administrativnim postupcima nejasnim široj javnosti, ipak uspela da se u Partnerstvu za mir domogne najvišeg stepena saradnje.
Zvanično, ni sadašnja Vlada Srbije ne podržava put Beograda ka NATO-u. Premijer Ivica Dačić je nedavno na novinarsko pitanje kakve su šanse da Beograd počne da razmišlja o članstvu u NATO, odgovorio da je siguran da će Srbija u narednom periodu biti okružena članicama NATO-a koje će vršiti pritisak na nju da im se priključi. „Siguran sam da bi to možda bilo u našem interesu, ali sam siguran takođe da takvu odluku nećemo doneti”, rekao je Dačić.
I prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, to isto je potvrdio ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu rekavši da Srbija poštuje svoj Ustav i skupštinsku Deklaraciju o vojnoj neutralnosti.
A u isto vreme Vlada Srbije na istaknute funkcije nastavlja da postavlja ličnosti koje otvoreno lobiraju za članstvo Srbije u NATO-u. Tako je Tanja Miščević, stub integracija Ministarstva odbrane u EU i NATO za vreme ministrovanja Dragana Šutanovca, sada kod Dačića i Vučića šef pregovaračkog tima sa EU, a Franko Fratini, koji otvoreno lobira za članstvo Srbije u NATO-u i koji je kandidat za generalnog sekretara NATO-a, radi kao novi savetnik u Vladi Srbije, čiji se premijer i njegov zamenik zaklinju u vojnu neutralnost.
Igor Gojković,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: NATO skup
.jpg)
