Izvor: RTS, 17.Nov.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Makedonija pred Sudom pravde
Makedonija se žalila Međunarodnom sudu pravde, tražeći da se taj sud izjasni da li Grčka ispunjava obaveze preuzete Privremenim dogovorom iz 1995. godine. Ključno pitanje je da li se Atina obavezala da blokira ambicije Makedonije da se uključi u NATO.
Vlada Grčke je ocenila je da Vlada u Skoplju time što je pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pravde u Hagu protiv Grčke, samo pokušava da odloži rešavanje međusobnog spora o nazivu Makedonije.
Ministarstvo inostranih polova Grčke na svom sajtu objavilo je izjavu svog predstavnika Jorgosa Kumucakosa koji je ukazao da Grčka nije prekršila Međusporazum. Ukazao je da je Vlada Makedonije "odbacila nedavni paket ideja UN za rešavanje spora oko naziva, i nastavlja taktiku otezanja".
"Podneli smo zahtev Međunarodnom sudu pravde kako bi zaštitili naša prava koja proizilaze iz Privremenog sporazuma. Dugo smo razmišljali o ovom potrezu, ali ne vidimo drugi način da zaštitimo svoja prava", rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski.
Podnošenjem zahteva Sudu pravde, Skoplje očekuje da "Grčka usaglasi svoje postupke sa međunarodnim obavezama", što podstaklo dve države u procesu nerešenih pitanja, pre svega već 17 godina dugog problema oko imena Makedonije.
Ostaje nejasno da li će ovakav, prilično neočekivan razvoj događaja, uticati na ritam razgovora o imenu Makedonije, kojima posreduje sprecijalni izaslanik UN Metju Nimic.
Prema Sporazumu između dve zemlje iz 1995, koji je obavezujući za obe strane, Makedonija je promenila zastavu i ustav, dok se Atina obavezala da neće blokirati ulazak te države u bilo kakve međunarodne organizacije, sve dok bude primljena pod imenom "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija".
Sporazum je potvrđen rezolucijom 817 Saveta bezbednosti UN.
Grčka je u aprila uložila veto na prijem Makedonije u NATO, što je Skoplje ocenilo kao "flagrantno kršenje međunarodnih obaveza", odnosno odredaba Privremenog sporazuma iz 1995. godine.
"Ubeđeni smo da će Međunarodni sud pravde pomoći da rešimo ovaj spor", rekao je Milošoski.
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski, koji se već duže vreme nalazi usred ozbiljnih političkih sukoba sa vladom Nikole Gruevskog, još uvek se nije izjasnio da li podržava ovaj zahtev.
17 godina dug spor
Problem oko imena nekadašnje jugoslovenske republike, bespotrebno, opterećuje odnose dve države još od osamostaljenja Makedonije 1991. godine, a Grčka je severnom susedu čak, tokom 19 meseci 1993-94. godine uvela oštru ekonomsku blokadu, koja je ukinuta tek nakon ozbiljnog pritiska međunarodne zajednice.
Suštinu problema predstavlja grčki stav da se ime Makedonija može koristiti samo za severnu pokrajinu te države, insistirajući na istorijskom nasleđu koje vodi poreklo još od vremena Aleksandra Makedonskog.
Pozivanje na nasleđe slavnog antičkog državnika i vojskovođe nije strano ni vlastima u Skoplju, koji su njegovim imenom krstili aerodrom u prestonici.
Od 1993. godine, privremenim sporazumom, koji je takođe postignut pod patronatom svetske organizacije, Makedonija u međunarodnim organizacijama koristi rogobatno ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", dok se u bilateralnim odnosima sa većinom država upotrebljava ustavni naziv te država "Republika Makedonija."
