Izvor: Politika, 10.Avg.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Diže li Rusija ruke od Kosova

Kosovo dugo nije spoljno-politički prioritet Moskve i ne treba očekivati njeno aktivno uključivanje u dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini

Moskva strahuje da bi Priština mogla da ponovi scenario od 25. jula i ponovo pokuša da zauzme administrativne prelaze na severu Kosova. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije pozivaju se Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unija, NATO i Ujedinjene nacije da preduprede eventualni novi pokušaj Prištine „da silom povrati kontrolu na teritorijama sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu”. Prema rečima portparola ministarstva Aleksandra Lukaševiča, „veliki su izgledi da će uprkos sporazumu o uzdržavanju od vojnih akcija od 5. avgusta, Priština pasti u iskušenje da ponovo silom uspostavi kontrolu nad srpskim stanovništvom na Kosovu”.

Za desetak dana, koliko su trajali sukobi i napetost na severu Kosova, Rusija se uglavnom držala po strani. Izjava Aleksandra Lukaševiča bilo je prvo oglašavanje zvanične Moskve i to nakon sporazuma koje su vlasti Srbije dogovorile sa Kforom. Naravno, ako izuzmemo izjave koje je davao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin. On je, podsetimo, odluku NATO da uputi dodatne snage Kfora na sever Kosova okarakterisao kao još jedan dokaz da je na delu velika antisrpska kampanja.

Grupa od dvadeset intelektualaca i javnih ličnosti na čelu sa predsednikom Demokratske stranke Srbije Vojislavom Koštunicom uputila je otvoreno pismo premijeru Ruske Federacije Vladimiru Putinu tražeći pomoć Rusije u rešavanju problema Kosova. Potpisnici pisma među kojima suakademici Smilja Avramov, Vasilije Krestić i Kosta Čavoški kao i lideri Srba sa severa KiM Marko Jakšić i Milan Ivanović, mole ruskog premijera da uloži svoj autoritet i da Rusija u Ujedinjenim nacijama pokrene usvajanje Rezolucije o stanju na KiM i permanentnom teroru Albanaca nad srpskim življem.

Za Dragana Đukanovića, člana Foruma za međunarodne odnose i Milana Nikolića, političkog analitičara, u ponašanju Rusije nema ničeg čudnog. Ova zemlja, prema njihovoj oceni, sigurno se neće više aktivno uključivati u dešavanja na Kosovu.

Prema Đukanovićevim rečima Rusija je za neku formu „statusa kvo“ na Kosovu i jedino ne bi dozvolila da stanje bude još gore nego što je sada.

„Kosovo već duže vreme nije u spoljno-političkim prioritetima Ruske Federacije. Zato Moskva nije spremna da nešto konkretnije uradi osim da utiče na to da se spreči dalja eskalacija sukoba” kaže Đukanović i ocenjuje da ova zemlja neće menjati svoj formalno-pravni stav, ali se neće ni uključivati nekom konkretnijom akcijom.

Rusija je, kako ističe, Nikolić do sada uglavnom davala verbalnu podršku Srbiji dok je praktične diplomatske i političke podrške bilo malo.

„Sve je ostalo na verbalnom prijateljstvu bez neke velike intervencije. Rusija ima svoje probleme, hoće da prodaje energente EU, hoće i dobar odnos sa SAD. U ovoj ekonomskoj krizi ima solidan rast i hoće to i da eksploatiše. Istovremeno, ne želi da ulazi u velike rizike. I na kraju šta bi sa tim”, objašnjava Nikolić.

On ocenjuje da je i Rusiji jasno da je Srbija izgubila Kosovo i da eventualno može da dobije sever, pa čak možda ni to jer je izvesnija varijanta stvaranje neke vrste autonomne oblasti u okviru Kosova. Pošto su to veliki rizici, a mali dobici, Nikolić kako kaže, razume racionalno stanoviše Rusije.

„Da je htela da bude aktivnije uključena, Rusija je mogla da održi svoj kontingent na Kosovu, a oni su prvi otišli. Mogli su da se smeste na sever Kosova i onda bi to bila jedna sasvim druga priča, ali oni to nisu uradili”, kaže Nikolić uz opasku da je možda nepošteno što to nisu otvoreno rekli onima koji se još u Srbiji uzdaju u njih.

J. Cerovina

objavljeno: 11.08.2011.

Nastavak na Politika...