Izvor: B92, 11.Avg.2011, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diže li Rusija ruke od Kosova
Beograd -- Moskva strahuje da bi Priština mogla da ponovi scenario od 25. jula i ponovo pokuša da zauzme administrativne prelaze na severu Kosova, piše "Politika".
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije pozivaju se Evropska unija, NATO i Ujedinjene nacije da preduprede eventualni novi pokušaj Prištine "da silom povrati kontrolu na teritorijama sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu".
Prema rečima portparola ministarstva Aleksandra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Lukaševiča, "veliki su izgledi da će uprkos sporazumu o uzdržavanju od vojnih akcija od 5. avgusta, Priština pasti u iskušenje da ponovo silom uspostavi kontrolu nad srpskim stanovništvom na Kosovu".
Za desetak dana, koliko su trajali sukobi i napetost na severu Kosova, Rusija se uglavnom držala po strani. Izjava Aleksandra Lukaševiča bilo je prvo oglašavanje zvanične Moskve i to nakon sporazuma koje su vlasti Srbije dogovorile sa Kforom. Naravno, ako izuzmemo izjave koje je davao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin. On je, podseća "Politika", odluku NATO-a da uputi dodatne snage Kfora na sever Kosova okarakterisao kao još jedan dokaz da je na delu velika antisrpska kampanja.
Za Dragana Đukanovića, člana Foruma za međunarodne odnose, i Milana Nikolića, političkog analitičara, u ponašanju Rusije nema ničeg čudnog. Ova zemlja, prema njihovoj oceni, sigurno se neće više aktivno uključivati u dešavanja na Kosovu.
Prema Đukanovićevim rečima, Rusija je za neku formu "statusa kvo" na Kosovu i jedino ne bi dozvolila da stanje bude još gore nego što je sada.
"Kosovo već duže vreme nije u spoljnopolitičkim prioritetima Ruske Federacije. Zato Moskva nije spremna da nešto konkretnije uradi osim da utiče na to da se spreči dalja eskalacija sukoba", kaže Đukanović i ocenjuje da ova zemlja neće menjati svoj formalno-pravni stav, ali se neće ni uključivati nekom konkretnijom akcijom.
Rusija je, kako ističe, Nikolić do sada uglavnom davala verbalnu podršku Srbiji, dok je praktične diplomatske i političke podrške bilo malo.
"Sve je ostalo na verbalnom prijateljstvu, bez neke velike intervencije. Rusija ima svoje probleme, hoće da prodaje energente EU, hoće i dobar odnos sa SAD. U ovoj ekonomskoj krizi ima solidan rast i hoće to i da eksploatiše. Istovremeno, ne želi da ulazi u velike rizike. I na kraju šta bi sa tim?", objašnjava Nikolić.
On ocenjuje da je i Rusiji jasno da je Srbija izgubila Kosovo i da eventualno može da dobije sever, pa čak možda ni to, jer je izvesnija varijanta stvaranje neke vrste autonomne oblasti u okviru Kosova. Pošto su to veliki rizici, a mali dobici, Nikolić kako kaže, razume racionalno stanoviše Rusije.
"Da je htela da bude aktivnije uključena, Rusija je mogla da održi svoj kontingent na Kosovu, a oni su prvi otišli. Mogli su da se smeste na sever Kosova i onda bi to bila jedna sasvim druga priča, ali oni to nisu uradili", kaže Nikolić uz opasku da je možda nepošteno što to nisu otvoreno rekli onima koji se još u Srbiji uzdaju u njih.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
