Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2012, 17:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna Gora pred izbore: NATO, Kosovo, srpsko pitanje

05.10.2012. -

Glavna intriga parlamentarnih izbora u Crnoj Gori koji će biti održani 14. oktobra, sastojaće se u tome da li će na vlasti ostati koalicija na čelu sa bivšim premijerom Milom Đukanovićem. Sam harizmatični lider Demokratske stranke socijalista i dugogodišnji rukovodilac Crne Gore ubeđen je da u slučaju trijumfa opozicije biće dovedeno u pitanje samo postoajnje nezavisne crnogorske države, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dok opozicija govori da je vreme da sa vlasti siđe „kasta izabranih“.  

Na pitanja Glasa Rusije odgovaraju Goran Danilović, šef medijsko-marketinškog pula Demokratskog fronta i zamenik predednika stranke Nova srpska demokratija,  i Darko Pajović, lider stranke Pozitivna Crna Gora.

Da li je danas Crna Gora stabilna država, u kakvoj političkoj situaciji se ona nalazi?

Darko Pajović: Mi svakako ne bismo osnivali stranku da smo saglasni sa tezom da je politička situacija u Crnoj Gori zadovoljavajuća. Kako god bilo, danas je Crna Gora tu gde jeste i mi smatramo da je potreban jedan novi politički subjekat koji će imati ulogu da naše društvo i zemlju učini bogatijom i uređenijom. Mi smo za menjanje mnogih navika koje su stečene u prethodne 23 godine. Naime, kao što je poznato u Crnoj Gori se vlast nije menjala 23 godine i takođe imamo i situaciju da je opozicija sa manjim izmenama takođe opozicija upravo tokom celog tog perioda. Sve to je produkovalo da se veliki broj građana nakon svih izbora osećaju kao gubitnici, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadali. Prosto verujemo da novi politički subjekti i dobar izborni rezultat svakako mogu uticati na promenu mnogih stvari u Crnoj Gori.

Goran Danilović: Na žalost, Crna Gora nije ni u stanju uređenosti, ni u stanju političke stabilnosti. Naravno, nije razlog u tome što je predizborno vreme, pa proključaju strasti, nego prosto aktuelna vlast do sada nije radila mnogo na stabilizaciji političkih prilika i demokratizaciji naše zajednice. U svakom slučaju, mi iz Demokratskog Fronta stanjem nismo zadovoljni. Naša namera je da promenimo stanje iz temelja, da Crnu Goru učinimo normalnom demokratskom državom u kojoj je vlast smenjivana izborima, u kojoj se odgovara i za datu reč i za neučinjeni posao, u kojoj se depolitizuje sudstvo i tužilaštvo, u kojoj nema progona medijskih poslenika. Dakle, jednom rečju želimo da oslobodimo društvo. Borimo se za slobodno društvo i potpuno smo sigurni da će ljudi prepoznati najiskreniju nameru u onome što smo upisali u našem programu i onome što mi želimo da sprovedemo do kraja. Suštinski, danas je mnogo drugačije stanje demokratije. Ne možemo biti zadovoljni. Još uvek u Crnoj Gori su problematični birački spiskovi. Još uvek u Crnoj Gori ne možemo da se oslonimo na pouzdanost izbornog ili popisnog procesa. Elementarne stvari demokratije nisu na nivou koji zaslužuje jedna zemlja koja je otvorila predpristupne pregovore sa Evropskom Unijom.

Ove godine mi smo dva puta bili svedoci kardinalne promene vladajuće elite u Evropi. Prvi slučaj je Francuska. Drugi, malo i indikativniji – Srbija. Da li se može očekivai da će i Crnu Goru zapljusnuti talas promena? 

Darko Pajović: Verujem da će stvari zapravo posle 14. oktobra biti znatno drugačije i da ništa više neće biti isto. Naravno, tu ne mislim na bilo kakav negativan kontekst, jer će dan nakon izbora apsolutno sve stvari nastaviti da funkcionišu. U principu, nema ničeg spektakularnog ukoliko dođe do demokratske smene vlasti. Mi smatramo da je generalno za demokratiju i te kako dobro da dođe do smene vlasti i bilo bi prirodno da je i u prethodne 23 godine dolazilo do nekoliko smena vlasti. Verujem da bi stanje u društvu i u kompletnom regionu, bilo mnogo bolje nego što je to danas, da smo imali češće smenjivanje vlasti.

Goran Danilović:  Crna Gora je mala zajednica. U njoj demokratija vrlo često može da se pretvori u svoju suprotnost ukoliko se kontroliše biračka volja, ukoliko se vrši pritisak na tako brojčano malo društvo. Prosto, imamo jednu vrstu, što bi Noam Čomski rekao, kontrolisane demokratije koja je nedopustiva. Ipak, koliko god sporo išle promene, mi ih i u Crnoj Gori konačno očekujemo. Jer je vlast potrošila sve kredite pa će biti sve manje ljudi koji veruju naknadnim i ponovnim obećanjima, jer ovde je vlast nepromenjena od trenutka uvođenja višeparlamentarnog sistema, što će reći da je Demokratska partija socijalista nasledila Savez komunista, te da je na takav način neprekidno na vlasti. Skoro sedamdesetak godina mi smo ubeđeni, i pored svih anomalija u našem demokratskom društvu, koje je negde na početku razvoja, da će se i kod nas dogoditi promene. Zbog toga smo i napravili Demokratski front i verujemo da bi taj talas smenjivosti vlasti u teškim socijalno ekonomskim prilikama u Evropi mogao zapljusnuti i Crnu Goru.

Najveća prepreka Crne Gore na putu u EU je...

Darko Pajović: Postojeća vlast.

Goran Danilović: Najozbiljnija prepreka je, svakako, sprega dosadašnje izvršne vlasti i organizovanog kriminala. Uostalom, to nam zamera Evropa, ista ona na čija vrata kucamo i želimo biti njen član. Rekli su nam da vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije moraju biti izdignuti na najveći nivo. Mi smo na specifičan način pristupili pregovorima sa Evropskom Unijom. Jedini smo krenuli od programa 23 i 24, koja su suštinski važna za ove oblasti o kojima sam govorio. Što će reći da Evropa odavno primećuje kako mi imamo problem i to veliki problem sa organizovanim kriminalom i korupcijom, a to imaju samo zemlje koje imaju spregu organizovanog kriminala i korupcije sa vrhovima izvršne vlasti. Jer ukoliko postoji volja kod države i ukoliko država je spremna da brani sebe, ne postoji taj organizovani kriminal koji može da joj se odupre.

Kako se rešava da tako kažemo srpsko pitanje u Crnoj Gori? Kao što se zna, vrlo se ozbiljna polemika vodi oko školskih programa, skraćivanja himne, promene zastave, i na kraju krajeva statusa jezika... 

Darko Pajović: Svaka etnička grupa uključujući i onu koju ste pomenuli ima pravo da na legitiman način kroz svoje predstavnike u izvršnoj zakonodavnoj vlasti utiče na kreiranje stvari koje su za nju od značaja, s tom napomenom što smatram da je pre svega neophodno- kada su u pitanju nacionalni simboli, kada je u pitanju državnost, kada su u pitanju postojeća rešenja za jezik- da se oni apsolutno moraju poštovati. Dakle, sve etničke grupe u Crnoj Gori moraju poštovati postojeća zakonska rešenja, jer se tu ne radi samo o sistemu da li se mi nešto sviđa ili ne, već se radi o zakonskim rešenjima. Generalno, ukoliko tražite određene promene zakona, neophodno je da poštujete postojeće da biste uopšte imali legitimitet da tražite određene izmene u budućnosti.

Goran Danilović: Na našu žalost nakon referenduma 2006. srpsko nacionalno pitanje u Crnoj Gori je otvoreno. Na našu žalost nije još zatvoreno i ostane li ova vlast kojim čudom, ono bi samo bilo dodatno razvijeno. Pobedom Demokratskog fronta i opozicije na izborima mislim da bismo trajno zatvorili i to pitanje, jer srpsko nacionalno pitanje u Crnoj Gori je pitanje ljudskih prava i sloboda. To je pitanje diskriminacije, odnosno sprečavanja diskriminacije svih oblika. Srpski narod čini jednu trećinu stanovništva i pod pritiscima je. Naš jezik nije službeni. Mi smo jedina zemlja u Evropi i jedna od retkih na svetu u kojoj jezik na kojem govori najveći broj građana – skoro pedesetak posto – nije službeni. Dakle, problem ima svakako i Srpska pravoslavna crkva, odnosno Mitropolija Crnogorsko-primorska. Atakuje se na njenu imovinu. Ljudima se onemogućava zapošljavanje u državnoj upravi zbog nacionalne pripadnosti. Tu su, pored Srba, diskriminisani i pripadnici drugih nacionalnosti. Rekao bih, svi izuzev Crnogoraca. I to je nedopustivo stanje. Demokratski front na principima ravnopravnosti, zaštite ljudskih prava i sloboda želi ta pitanja da reši i da Crnu Goru uistinu učini multietničkom zajednicom u kojoj nacionalno nije prepreka za ostvarivanje ljudskih i ličnih prava.

Podgorica je priznala Kosovo 2008. godine. To je bila greška ili su vlasti jednostavno prihvatile „realno stanje stvari u regionu“?

Goran Danilović:  Što se tiče Nove srpske demokratije, mi smo svojevremeno ocenili i stojimo čvrsto iza te ocene da je istorijska greška u pitanju kada je vlada Crne Gore priznala nezavisno Kosovo. Mi smo time poremetili odnose u regionu, narušili tradicionalno istorijski najbolje odnose sa Srbijom, uradili najružniju stvar, umešali se u unutrašnje pitanje susedne zemlje i dolili ulje na vatru, kako bi se to reklo u narodnom jeziku. Suštinski ostajemo pri toj svojoj oceni i sasvim izvesno je da mnogi konstituenti Demokratskog fronta veruju da je istina, to što tvrdi i Nova srpska demokratija, da je priznavanje nezavisnosti Kosova bilo rušenje svih međunarodnih principa, a da upravo male države mogu opstati samo na poštovanju principa na kojima počivaju Ujedinjene Nacije. Velike države mogu dozvoliti sebi luksuz da u vlastitom nacionalnom interesu s vremena na vreme preskoče davno propisana pravila međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, ali upravo male države čuvaju ljubomorno ta prava, jer ih ona štite u toj međunarodnoj relaciji sa velikim državama. Suštinski mi ocenjujemo da je time Crna Gora napravila veliku grešku, odnosno, njena vlast tada nije uspela na adekvatan način da sagleda istorijsku i trenutnu odgovornost, pa, rekao bih, čak da sagleda posledice u budućnosti jednog takvog nepromišljenog čina.

Darko Pajović: Ono što je najbitnije po pitanju Kosova jeste da Srbi na Kosovu i kosovski Albanci nađu mogućnost za budući suživot i da mir, stabilnost i prosperitet budu takođe na tom delu Balkana. Što se konkretno Pozitivne Crne Gore tiče, pitanje Kosova je po nama završeno. Kao što znate, naša država je priznala Kosovo i u principu, vraćanje u bližu ili dalju prošlost makar kada je Balkan u pitanju smatramo da nije baš toliko politički pametno. Mislim da bi sve snage umesto rasprave oko toga da li je bilo dobro ili nije, trebalo zapravo da se posvete suživotu svih etničkih grupa koje žive na Kosovu. Ono što je interes i Crne Gore, a verujem i Srbije i Kosova pa i celog okruženja, jeste stabilnost i mir na tom delu Balkana. I verujem da svi regionalni susedi moraju apsolutno raditi u tom pravcu.

Kako treba da se razvijau odnosi Podgorice i Moskve? Nije tajna da naša saradnja ima kako pozitivne, tako i negativne primere. U poslednje može da se ubroji posao sa KAP koji je na kraju propao. I još jedno pitanje kada već govorimo o geopolitici: Crna Gora i NATO. 

Darko Pajović: Pozitivna Crna Gora je na stanovištu da treba stvarati što veći broj prijatelja i naravno unapređivati saradnju. Rusija je svakako kao jako velika i ekonomski bogata zemlja. Kao jedna od važnih i uticajnih članica međunarodne zajednice i apsolutno jeste prioritet države Crne Gore, među ostalim zemljama. Mi sa Moskvom imamo dobre odnose- pre svega mislim na političke.

Kada govorim o ekonomskoj saradnji, Pozitivna Crna Gora smatra da nema dobrih i loših investitora, ukoliko ste mislili na privatizaciju.

Mi tu uopšte ne vidimo problem ruskog investitora. Mi tu vidimo problem naše države, koja nije postavila vrlo jasna pravila, koja nije učinila dostupnim ugovore i koja jednostavno nije uradila ono što je trebalo uraditi, ne samo u toj već u svim ostalim privatizacijama u Crnoj Gori. Učiniti privatizaciju transparentnom, učiniti je javnom i postaviti vrlo jasna pravila igre. Za nas ne postoji loš i dobar investitor. Postoji loš i dobar domaćin koji vam postavlja okvir u okviru kojeg vi zapravo možete da se krećete. Dakle svaki investitor i te kako je dobrodošao u Crnu Goru, ma odakle dolazi, uključujući naravno i RF.

Naravno, ono što će naša uloga biti, jeste da postavimo jasna pravila, uradimo jasne ugovore, koji će biti u obostranom interesu. Sklon sam razmišljanju da se ovde nije vodilo računa o svim aspektima. Naime, konkretno u pitanju Kombinata, vidimo da je mnogo više vođeno računa o nekim privatnim interesima. Takođe, zasnovano je uglavnom na nekim privatnim poznanstvima, ne uključujući aspekt onog što se zove interes građana i interes države. Tako da u tom smislu verujem da će se u budućnosti generalno nastaviti nešto što je jedan tradicionalan odnos između Rusije i Crne Gore. Svi znamo da smo istorijski tradicionalno povezani, naravno najviše se fokusirajući na ono što se zove ekonomski aspekat.

Dobro, nije nikakva tajna da jedan značajan broj građana Crne Gore ima manje ili više negativan odnos prema evroatlantskim integracijama. Stranka na čijem sam čelu se zalaže za evroatlantske integracije. Da li kroz neku Skupštinu ili eventualno na referendumu to je stvar već političke odluke i ja bih to ostavio vremenu pred nama. U svakom slučaju, treba još uvek potrošiti jako mnogo vremena na dodatno pružanje informacija građanima o dobrim stvarima, ali zašto da ne i onim drugim koje nisu dobre. i vidite generalno nastaviti I, naravno na bazi racionalnosti određenih parametara doneti konačnu odluku uz, koliko je to moguće, isključivanje nečega što se zove osećaj, koji zbog poznatog bombardovanja bivše države SRJ 1999. i nije baš na nekom visokom nivou makar kada su u pitanju građani Crne Gore.

Nesporno je to, da to politički nije toliko popularna tema iz jednostavnog razloga što još uvek imamo tu većinsku volju građana koji se protive učlanjenju Crne Gore u NATO-integracije. Ali, mi u Pozitivnoj Crnoj Gori verujemo da je to jedan racionalan okvir za budućnost, kada su u pitanju vojni savezi i kada je u pitanju opšte povezivanje kroz zajednicu zemalja koje pripadaju toj alijansi.

Goran Danilović: Crna Gora mora bez imalo ustezanja biti podjednako otvorena prema Istoku, i pre svega prema Moskvi, tracionalnom prijatelju i savezniku. Crne Gora i naroda koji u njoj žive, i prema Zapadu. Naš put prema Evropskoj Uniji ostaje magistralni pravac koji će Demokratski front pokušati da ubrza. Uložićemo maksimalno napora da što pre postanemo članica Evropske Unije. Ali Demokratski front ne želi da sputava odnose sa Ruskom Federacijom. Naprotiv, želimo da uložimo svu svoju snagu da se nastavi dobra ekonomska saradnja sa Ruskom Federacijom. Što se tiče Demokratskog fronta, mi verujemo, upisali smo u svom programu, da odluku o tome hoće li Crna Gora u NATO ili ne, može donijeti samo građanin, građanin suveren, građanin čija reč će biti poslednja. A dogodi li se taj referendum mi ćemo iz Nove srpske demokratije predvoditi one političke snage koje veruju da nam nije mesto u NATO-u, i da upravo zbog dobrih odnosa i sa Istokom i sa Zapadom treba ostati vojno neutralan. Dakle, ubeđeni smo da bi nakon pobede Demokratskog fronta naša obaveza bila da u najskorije vreme, za svega nekoliko meseci organizujemo referendum i da na tom referendumu isprobamo narodnu volju. A, kakav god bio rezultat toga referenduma, svi bismo se obavezali da poštujemo volju građana, te da to pitanje iz korektnosti i prema partnerima na Zapadu i prema partnerima na Istoku smatramo zatvorenim.

Timofej Aleksejev, Jovana Vukotić,

Izvor: Golos Rossii, foto: lassi.kurkijarvi / flickr.com    
Pogledaj vesti o: NATO,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vostok.rs...