Izvor: Politika, 23.Maj.2012, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan je nesigurno stabilan

Ne bih želeo da vidim naglo povlačenje snaga NATO-a sa Kosova. To bi trebalo da se desi postepeno, uz misiju EU prisutnu na održivom nivou

Specijalno za „Politiku“

Čikago – Tokom upravo završenog samita NATO-a u Čikagu, Jelena Petrović, doktorski kandidat Odeljenja za studije rata, Kraljevski koledž u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Londonu, zatražila je od Dejmona Vilsona, izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta SAD i bivšeg specijalnog pomoćnika predsednika SAD, mišljenje o njegovom viđenju sadašnjosti i budućnosti zapadnog Balkana, prisustvu Severnoatlantskog saveza u regionu i njegovog odnosa sa Srbijom.

Da li je zapadni Balkan, po vašem mišljenju, stabilan region?

Mislim da je nesigurno stabilan. Ceo region je već prešao dug put ka stabilnosti, ali činjenica jeda to nije dovoljno. Dvadeset godina nakon kraja sukoba trebalo bi da smo stigli dalje. Najviše zabrinjava krhkost postignute stabilnosti. Nedavnidogađaji u Makedoniji čine ljude nervoznim, još uvek je moguće zamisliti razvoj nekih scenarija u Bosni, u regionu, koji bi moglida izazovu određeni stepen nestabilnosti, pa čak i sukoba. Rekavši to, ne mislim da je zapadni Balkan na ivici sukoba ili na ivici nasilja, ali mislim da nije dovoljno daleko odmakao od te mogućnosti. Trebalo bi da smo danas u situaciji u kojoj je ideja obnovljenog nasilja u Makedoniji, Bosni ili na Kosovu potpuno van dnevnog reda, međutim, još uvek nismo stigli do te tačke – stabilnost u regionu je još uvek suviše krhka.

Da li to znači da će se prisustvo snaga NATO-a u regionu u narednih nekoliko godina povećavati ili mislite da će doći do njihovog povlačenja? Da li EU ima kapacitete da preuzme odgovornost od Kfora ili je prisustvo NATO-a na Kosovu nezamenljivo?

Verujem da će se prisustvo snaga NATO-a postepeno smanjivati, ali ne prostom zamenom sa EU. Ono što ja vidim jesu politički akteri u regionu koji preuzimaju odgovornost za sopstvene poslove, bez obzira na to o kojoj od zemalja regiona govorimo. To ne znači zamenu jednog međunarodnog aktera drugim, već sigurnost koja proističe iz toga da stanovnici regiona određuju sopstvenu budućnost, to je ono što je sada od kritične važnosti. Ne bih želeo da vidim naglo povlačenje snaga NATO-a sa Kosova. To bi trebalo da se desi postepeno, uz misiju EU prisutnu na održivom nivou. Vremenom, međutim, ono što bismo želeli da vidimo jeste veće prisustvo EU i NATO-a u regionalnim zemljama ne u vojnom već u diplomatskom i ekonomskom smislu. Želimo da vidimo iskorak regionalnih lidera kao odgovornih političkih vođa i korak unazad međunarodne zajednice u nekim aspektima – ne u smislu udaljavanja od angažmana u regionu, već u smislu prestanka donošenja odluka za region.

Pomenuli ste međunarodnu zajednicu – da li svi akteri međunarodne zajednice prisutni na Balkanu deluju sa istim ciljem ili prepoznajete neke sukobe interesa u regionu, posebno interesa NATO-a i Rusije?

Da li se neki od interesa ponekad razlikuju? Naravno, to se dešava, ali mislim da je lako preterati kada se priča o tome. Na kraju krajeva, i NATO i Rusija će pozdraviti stabilnost, mir i bezbednost u regionu. Konkurencija za ekonomski uticaj ili za politički uticaj može postojati, i to je u redu, to je prirodno sve dok se odvija u mirnoj, diplomatskoj sferi. Mislim da sve članice alijanse kao i Rusija žele da vide uspešnu Srbiju. Mi želimo da vidimo Srbiju koja je tržišna demokratija, samostalna i koja sama bira svoj put napred. Iako se razlike i tenzije povremeno javljaju među različitim međunarodnim akterima prisutnim u regionu, čini mi se da je lako preterati u proceni srazmere tih nesaglasnosti.

Kako ocenjujete postojeće odnose između Srbije i NATO-a, vidite li prostor za unapređenje ovih odnosa?

Imajući u vidu jedinstvene okolnosti u kojima se ovaj odnos razvijao, mislim da Srbija ima zdravu saradnju sa alijansom – njihov odnos je, očigledno, poseban. Potencijal, prostor za rast apsolutno postoji i verujem da bi unapređenje saradnje bilo korisno za Srbiju, korisno za NATO i da bi dovelo do veće normalizacije njihovog odnosa koji će, verujem, vremenom postati partnerstvo važno za oba aktera. Dakle, radovaću se da vidim zdrav rast u odnosima Srbije i NATO-a. To ne treba da bude pod „moranje”, sa tim se ne mora žuriti, ali mislim da se odnosi ne samo razvijaju već i da će nastaviti da se razvijaju i to me raduje.  

Ako mogu da dodam, mislim da je važno da ljudi u Srbiji razumeju šta je zapravo NATO, da je to organizacija koja je podstakla izmirenje bivših neprijatelja... bez obzira na to da li govorimo o Francuskoj i Nemačkoj, Grčkoj i Turskoj, nekim članicama bivšeg Varšavskog pakta – istorija NATO-a je istorija pomirenja, povezivanja bivših neprijatelja i njihove transformacije u saveznike. To je veoma moćna priča jer nigde više u svetu nećete videti takvu promenu. To je snažan deo DNK alijanse, njene istorije i mislim da će postati sastavni deo budućnosti odnosa između Srbije i NATO-a.

Jelena Petrović

objavljeno: 24.05.2012.
Pogledaj vesti o: NATO skup,   Evropska Unija,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Politika...