Izvor: B92, 01.Maj.2021, 19:28
Amerika, NATO i Talibani: U Avganistanu strah raste dok Vašington okončava najduži rat
Kakve su šanse za mir jednom kad poslednje snage NATO predvođene Amerikancima odu?
Sjedinjene Države započele su i zvanično povlačenje trupa iz Avganistana, kao znak okončanja "večnog rata", kako je ovaj sukob nazvao američki predsednik Džo Bajden.
Američke i NATO trupe prisutne su u Avganistanu skoro 20 godina.
Ali povlačenje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje će trajati do 11. septembra, dolazi u vreme rastućeg nasilja, dok su avganistanske bezbednosne snage u najvišem stepenu uzbune očekujući osvetničke napade pobunjenika.
Talibani danas govore da ih dogovor o nenapadanju međunarodnih trupa više ne obavezuje.
Prema sporazumu potpisanom prošle godine između militantnih snaga i tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, strane trupe je trebalo da napuste Avganistan do 1. maja, a Talibani su se obavezali da neće napadati međunarodne trupe.
Zvaničnici su za agenciju Rojters izjavili da su Talibani štitili zapadnjačke vojne baze od suparničkih islamističkih trupa, ali ih to nije sprečavalo da napadaju avganistanske snage i civile.
U napadima 11. septembra 2001. u Americi ubijeno je oko 3.000 ljudi.
Istragom je brzo utvrđeno da je Osama Bin Laden, vođa islamističke terorističke grupe Al-Kaida, odgovoran za napade.
Talibani, radikalni islamisti koji su upravljali Avganistanom i štitili Bin Ladena, odbijali su da ga predaju, pa je mesec dana posle napada 11. septembra, Vašington započeo kampanju vazdušnih udara na ovu zemlju.
Kako su se druge zemlje pridružile Americi u ratu, Talibani su brzo svrgnuti sa vlasti. Ali nisu tek tako nestali - njihov uticaj je rastao, a oni su jačali pozicije.
Od tada se Amerikanci i njihovi saveznici neprekidno trude da spreče pad avganistanske vlade i okončaju smrtonosne napade Talibana.
Ali nasilje ne prestaje, zar ne?
Povlačenje američkih trupa počinje u trenutku kada su oštri sukobi između Talibana i vladinih snaga svakodnevica, a od mirovnog plana skoro da nema ni slova na papiru.
U provinciji Gazni ovog vikenda izbio je novi talas nasilja u kojem je poginuo još uvek neutvrđeni broj ljudi.
U petak je u eksploziji automobila bombe u provinciji Logar poginulo oko 30 ljudi a ranjeno je 110 - uglavnom đaka.
Američki predsednik Bajden kaže da je povlačenje trupa opravdano jer su njegove trupe učinile sve da Avganistan više nikad ne postane baza za strane džihadiste koji kuju zavere protiv Zapada.
A predsednik Avganistana Ašraf Gani kaže da su vladine snage u potpunosti spremne da zaustave napade pobunjenika.
Gani tvrdi da će povlačenje američkih i NATO trupa ukloniti jedan od razloga pobune i borbe Talibana, uputivši im pitanja: "Koga ubijate? Šta uništavate? Vaš razlog za rat protiv stranaca više ne postoji."
Ali mnogi ne dele njegov optimizam.
"Svi strahuju da ćemo se možda vratiti u mračno doba vladavine Talibana", rekla je Mena Novrozi sa privatne radio stanice u Kabulu, za agenciju AFP.
"Talibani su i dalje isti; oni se nisu promenili. Amerika je trebalo da produži prisustvo u zemlji za bar još godinu ili dve."
Dok su mirovni pregovori između militanata i avganistanske vlade u ćorsokaku, i pored smanjenja međunarodnog prisustva u zemlji, nastavak sukoba se čini neizbežnim, kaže Sekander Kermani, BBC dopisnik iz Pakistana i Avganistana.
Lis Duset, BBC njuz
Svedeni spomenik upečatljiv je i oštrih ivica, špicasti mermerni blok prošaran crnim venama postavljen da obeleži mračno poglavlje severnog Avganistana tokom važnog dela njegove istorije.
Dok se Amerika približava okončanju najdužeg rata, deluje prikladno da delegacija viših američkih i avganistanskih oficira koja se ovde nalazi u poseti zastane na ovom mestu kako bi odala počast tridesetdvogodišnjem oficiru CIA.
On je bio prva američka žrtva u ratu za svrgavanje Talibana s vlasti iz 2001. godine.
Uz tekst uklesan na persijskom i engleskom, ovaj komad mermera postavljen je ovde u čast Majka Spena, ubijenog u mahnitoj i krvavoj bici te godine:
"Heroj koji žrtvovao sopstveni život: za slobodu; za Avganistan; za Sjedinjene Američke Države."
Skoro 20 godina kasnije, posle smrti više od 3.500 pripadnika koalicionih snaga i više od 110.000 ubijenih Avganistanaca, trenutno najveća briga je da se izbegne haotična završnica - u najgorem slučaju, ulazak u građanski rat - dok se odbrojavanje ubrzava za postepeni odlazak poslednjih američkih i NATO snaga iz Avganistana.
"Mi se trudimo da sprečimo bilo kakav negativni ishod i da nastavimo da održavamo situaciju u kojoj se Avganistan ne suočava sa građanskim ratom ili čak manjom stabilnošću nego što je ima danas", kaže glavni američki vojnik u Avganistanu, general Skot Miler.
On komanduje NATO misijom "Odlučna podrška".
Talibani, danas najjači od 2001, napreduju i napadaju okruge širom Avganistana - uprkos sporazumu potpisanom sa Amerikom u februaru koji je delovao kao da obećava predah naciji iscrpljenoj ratom i sve zabrinutijoj da će u budućnosti biti samo još gore.
"Nasilje mora da se smanji", uporno ističe general Miler u retkom intervjuu za BBC tokom jedne od njegovih redovnih stanki u američkim i avganistanskim vojnim bazama širom zemlje.
On se sastaje sa civilnim i vojnim liderima zaduženim za najbolju moguću tranziciju.
"Posebno tražim od Talibana da smanje nasilje ali ono ne sme da bude jednostrano; sve strane moraju da smanje nasilje."
Nova salva postova Donalda Trampa prohujala je Tviterom pred izbore 2020. godine, zbog koje su se telefoni usijali od Vašingtona do prve linije fronta u ovom ratu:
"Trebalo bi da se mali preostali broj naših HRABRIH muškaraca i žena koji služi u Avganistanu vrati kući do Božića."
"To su političke odluke", odgovara general Miler taktično na pitanje da li je početak maja kao krajnji rok u sporazumu i dalje kredibilni cilj.
"Mi dajemo vojne preporuke. Ostalo prepuštam političkom vođstvu i proceni kako napreduje mirovni proces."
Američki sporazum je isto tako utro put istorijskim mirovnim pregovorima koji su otpočeliu septembru 2020. između talibanskog i vladinog pregovaračkog tima.
Ohrabrujući početak izgledao je kao da je prioritet pregovarački sto u odnosu na borbe.
Ali pat pozicija oko osetljivih proceduralnih pitanja, uključujući Islamski zakon, doveo je skup ovih mozgova na samu ivicu neuspeha.
Detalji su drugačiji u proceni svake pokrajine o bezbednosnoj situaciji, ali pravac i opasnost veoma su slični: avganistanske snage bezbednosti, uključujući specijalne snage, pobeđuju i nanose žrtve u nekim bitkama; gube teritoriju u drugim;
I zahvalne su stalnoj američkoj podršci iz vazduha koja pravi veliku razliku, iznova i iznova, ne dozvoljavajući talibanskim borcima da osvoje glavnu nagradu u vidu pokrajinske prestonice.
"Opkoljeni smo", glasio je vapaj za pomoć iz Faraha američkom generalu koji je svako malo zagledao mapu distrikta u kom su glavni putevi van domašaja avganistanskih vladinih snaga i gde se vrši pritisak na rute snabdevanja.
Avganistanski general Ajub Salangi, koji je pratio generala Milera na njegovim skorašnjim misijama, držao se hrabro.
"Sada je teško, ali mi smo se ranije suočavali sa još gorim uslovima, a avganistanski lideri će to činiti ponovo", rekao je pozvavši se na pređašnje kampanje mudžahedina uz podršku Zapada protiv vojske koju su pomagali Sovjeti osamdesetih.
Ali ulazak u haotični građanski rat naoružanih frakcija koji je usledio posle povlačenja Sovjeta 1989. godine isto tako je trenutno najviše na pameti Avganistanaca.
"Moja lična briga je naš vlastiti neuspeh", kaže Hamdulah Mohib kad ga pitam šta ga najviše zabrinjava u ovom trenutku.
Kako izgledaju škole u Avganistanu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
