Izvor: Politika, 28.Jun.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatan sat i lanci
Kako se snaći u džungli oglasa u kojima poslodavci traže slobodne radnike, a boga mole da ih ne nađu, opisao britanski kantautor Donovan
Naše doba je doba potrage za zaposlenjem, bilo kakvim, jer potrebno je preživeti, platiti državi ono što ona traži, školovati se, opstati... A prema dramatičnim medijskim izveštajima, posla je sve manje. Ne samo u sirotinjskim zemljama, već i u onim najrazvijenijim.
Kako se snaći u džungli oglasa u kojima poslodavci, navodno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traže slobodne radnike, a boga mole da ih ne nađu. Pri tome, uslovi koji se nameću eventualnim kandidatima postaju sve bizarniji. Ono što se najmanje gleda je sposobnost, obučenost mladog čoveka da se prihvati ponuđenog posla. Jer, kako god bilo, znanje i veština ipak moraju da budu plaćeni.
Ovu neobičnu situaciju još davno (1965) sagledao je britanski kantautor Donovan i na svojstven način pretočio je u pesmu koju je nazvao „Bluz zlatnog sata”.
Već i sama činjenica da je junak pesme na razgovor o zaposlenju otišao sav isfrustriran kazuje da je doći do posla bilo i te kako komplikovano. A o besmislenosti celog postupka razgovora sa kandidatom najbolje je oslikao rečima: „Nadležni službenik me ispitivao. Zamalo da zaplačem. Tražio je da popunim formulare, dok nisam počeo da se tresem od straha: o boji mog toalet papira, i da li mi je neko od rođaka gej”... Karakteristično je, takođe, da se svako zaposlenje pretvara, maltene, u prodaju sopstvene duše i robovsko saginjanje glave, sve do smrti.
Donovan je ovu pesmu pisao u vreme hipi pokreta, besciljnih lutanja svetom bez ikakvog duhovnog opterećenja, vremena kada su svi oni koji su se na tom putu sretali bili jednaki, bez obzira odakle potiču. Vreme kada je lična sloboda bila prava strast i jedini prozor izvan bezidejne životne svakodnevice.
Baš u takvim vremenima Donovan se okrenuo surovoj stvarnosti od koje su mnogi bežali. Okrenuo se kritici korporativnog načina razmišljanja u kojem se čovek pretvara u običan šraf ogromne i složene mašine, i to u šraf koji je moguće zameniti u svakom trenutku.
Zato on u pesmi i kaže: „Izveo me da mi pokaže red nadgrobnih spomenika. Ovde ih pokopavamo u veštačkom kamenu i kreču. I ako nameravaš da radiš za nas, i ako misliš da umreš, molim te učini to u vreme pauze za čaj”. Vrlo otvoreno upozorenje.
Sa druge strane, sve što „najamnik” može da očekuje je zlatan sat (posle desetina godina vernosti firmi) ali i lance kojima će doveka biti okovan: „Mi primamo samo one koji su spremni na rad do smrti”, kaže službenik u prijemnom odeljenju.
Mada je „Bluz zlatnog sata” pisan pre pola veka, današnja situacija ne izgleda ni malo ružičastija. Razvoj tehnologije i automatizacija svih poslova učinili su svoje, a povećanje proizvodnje je od vlasnika velikih korporacija stvorilo prave monstrume koji u svojim rukama drže više vlasti i od predsednika zemalja u kojima posluju. Uostalom, ratovi koji se neprekidno vode na različitim delovima naše planete na najbolji način ukazuju na to ko, u stvari, upravlja našim životom, ali i životom naših naslednika.
Povremeni pokušaji onoga što se nekada zvalo – radnička klasa – da popravi svoj socijalni položaj, sada se više ne razbijaju o batinaše unajmljene od strane vlasnika fabrika, već i o pripadnike specijalnih policijskih jedinica, koje im je u to ime darivala državna vlast, svesna da i sama zavisi isključivo od dobre volje i interesa korporativnih moćnika.
A kako na kraju zaključuje autor: „Ja nisam tražio neki posao visoko na lestvici. Jednostavno, hteo sam da uzmem metlu i očistim prokleti pod”.
Bluz zlatnoga sata
Na intervju za posao otišao sam 4. jula
Nadležni službenik me ispitivao
Zamalo da zaplačem
Tražio je da popunim formulare
Dok nisam počeo da se tresem od straha
O boji mog toalet papira
I da li mi je rođak gej
Evo ti zlatan sat i okovi za lance
Tvoje parče papira, koje dokazuje
Da si odavde otišao normalan
A ako imaš sina koji teži ka dobroj karijeri
Samo neka se potpiše na isprekidanoj liniji
I radi 20 godina
Pitao me, koliko sam poslova imao do sada
Umalo ga kap nije udarila kada sam rekao – četiri
Četiri posla u 20 godina ili više, pa to je nemoguće
Mi primamo samo one koji su spremni na rad do smrti
Evo ti zlatan sat i okovi za lance...
Izveo me da mi pokaže red nadgrobnih spomenika
Ovde ih pokopavamo u veštačkom kamenu i kreču
I ako nameravaš da radiš za nas
I ako misliš da umreš
Molim te učini to u vreme pauze za čaj
Evo ti zlatan sat i okovi za lance...
Priča koju ste čuli može vam zvučati uvrnutom
Ali iznenadićete se da je sve istina
Ja nisam tražio neki posao visoko na lestvici
Jednostavno, hteo sam da uzmem metlu
I očistim prokleti pod
Evo ti zlatan sat i okovi za lance...
