Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremena koja vratiti se neće

Zvonko Bogdan i njegovi tamburaši prirediće tradicionalni koncert pod nazivom „Ova pisma refren nema”, 23. novembra u Velikoj dvorani Centra „Sava”

„Ova pisma refren nema” naziv je ovogodišnjeg koncerta Zvonka Bogdana kojim će se legenda tamburaške muzike, uz pratnju sedmorice tamburaša i goste, već tradicionalno, predstaviti beogradskoj publici. Na koncertu, zakazanom za 23. novembar u Centru „Sava”, biće promovisan i istoimeni album koji će posetioci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koncerta dobiti na poklon uz kupljenu ulaznicu.

Novi album, koji je izdala „Vinarija Zvonko Bogdan”, dobio je naziv po istoimenoj pesmi koju je poznati muzičar već izvodio, a koja na setan način govori o „vremenima koja vratiti se neće”.

Hroničar mirisa, boja i zvukova nekih starih vremena sa novinarima se družio prekjuče na svom salašu pevajući, uz pratnju sedmorice tamburaša, svoje poznate pesme i potpisujući album na kojem je devet kompozicija čiji je autor muzike i stihova uglavnom on. Tu su nostalgične ode „Moja Vojvodina”, „Duge su mi noći”, „Godine su mnoge prošle”, „Momački su moji dani”… dok su tamburaši, koji su se pred novinarima nadsviravali izvodeći „Bunjevačko kolo”, dobili priliku da se na albumu pokažu i dokažu u dva instrumentala – „Spletu bunjevačkih igara” i „Bunjevačkom kolu iz 12 dureva”.

Muzičar koji je počeo da nastupa daleke 1972. godine u beogradskom hotelu „Union”, na početku druženja sa novinarima ispričao je kako je svojevremeno, kada je imao 35 godina, sa porodicom došao na ručak kod majke koja mu je, gledajući ga nekako iskosa rekla: „Bože, nikada nisam mislila da će od tebe postati čovek!”

Nekoliko decenija kasnije, Bogdan je sa svojim saradnicima snimio novi album kako bi „sačuvali neku muziku od zaborava”.

– Snimili smo neku vrstu potpurija bunjevačkih igara. Ima nečeg novog i nečeg starog. Numera „Ova pisma refren nema” je i naslovna, jer ću imati priliku da pokažem nešto što je davno prošlo vreme. Ali, tu priču ću ostaviti za koncert. Ne volim sve odmah da ispričam – rekao je dok je pucketala vatru u kaminu salaša legende panonske šansone.

Objašnjavajući da inspiraciju nalazi u vremenu kojeg više nema, samokritično je odgovorio na pitanje novinara kada bi trebalo podvući crtu i reći da je bilo dosta.

– Kada ljudi zađu u godine ne znaju kada je dosta. Vi i publika ste ti koji kažete kada nešto više nije interesantno – istakao je Bogdan, objašnjavajući i da nije veliki pristalica televizijskih nastupa upravo zbog toga – jer „matori ljudi koji ne znaju šta je dosta”.

Muzičar koji je odrastao na salašu svoga dede, ispričao je i zbog čega njegov unuk voli sa svojim dedom (koga zove dida) da šeta.

– Volim, dida, jer si poznat – ispričao je nesuđeni glumac koji je sasvim slučajno sa četiri godine stao na pozornicu i već tada razbio tremu za ceo život.

– Imao sam je samo kada u školi nisam znao lekciju – priznao je muzičar koji je svoju prvu pesmu – „Ej, salaši, na severu Bačke”, napisao još 1971. godine da bi potom snimio 11 el-pi ploča, pet singlica i mnoštvo kaseta i kompakt diskova u raznim izdanjima.

Tek toliko da potvrdi majčine reči.

S. Čikarić

objavljeno: 03.11.2012.

Nastavak na Politika...