Izvor: Politika, 13.Dec.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćam se u punoj zrelosti
Moje nove ideje su stare koliko i sama muzika. One su pre svega autentične, sa pečatom, bar tako čujem i osećam. Volim kad sebe iznenadim nečim dobro odsviranim na gitari
Na koncertu grupe „Smak” biće ono što svi očekuju. Tako za „Politiku” posle dugogodišnjeg medijskog ćutanja, ali i koncertne pauze, kaže Radomir Mihajlović Točak, koji će pred publikom Kombank arene svirati 29. decembra. On, lično, očekuje nezaboravan događaj.
U poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vreme često se citira misao Ive Andrića po kojoj „dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati”. Zbog čega ste vi zaćutali?
Danas ni pisce više „niko” ne čita a kamoli da sasluša. Henrik Ibzen je ukazao na „ukus većine”. Stiče se utisak da ćutim iako samo ne govorim u medijima. Odlučio sam da komuniciram na drugi način sa okolinom. Pre svega, uvek sam bio upućen na mlade zbog prirode mog posla. Držao sam časove i nekoj novoj generaciji pokušavao da iznesem stavove koji mogu da nas povezuju. Istina, izgubio sam kontakte sa nešto starijima, a posebno sa ljudima iz mojih vremena. Delom zato što je njima valjda mnogo toga jasno, sve smo već odavno prežvakali i sada pokušavamo da prenosimo svoja saznanja mlađima, što je i prirodno. Delom zato što se mimoilazimo u osnovnim stavovima.
Zbog čega toliko dugo?
Evo, prošlo je 10 godina. Puno toga je moralo da se desi da bih uopšte došao u situaciju da radim posao za kojim čeznem. Postavlja se logično pitanje da li je potrebno da se šetkam po raznim medijima i za sobom ostavljam svekolike izjave ili da se bavim muzikom? Tek sad je došlo u obzir da se nešto zaista uradi, jer se napokon ukazala realna prilika.
Svojevremeno ste izjavili da je, više nego ikada, stvoren prostor za ideologije da bi se narod zainteresovao za nešto novo. Ali i da tog novog nešto i nema, da je sa idejama izgleda završeno. Mislite li tako i danas? Imate li vi ideje?
Naravno da mislim. Društvo nema orjentisan pravac, pogotovu kada je reč o estetskim vrednostima. Naravno da imam ideje u tom smislu. Ponekad se estetsko i etičko prepliću, što smatram krajnje normalnim.
Još mislite da je i vreme umetnosti završeno? Delujete razočarano…
Nisam razočaran, mislim pre da je umetnost već odavno odigrala svoju ulogu. Danas je potrebno delovati na sasvim drugačiji način, u muzici je skoro nemoguće sam stvoriti ono što može više ljudi u isto vreme. Više nije bitno da li će neko izaći ne scenu i monološki uzurpirati pažnju većeg broja ljudi nekom solo tačkom. Dolazi vreme kada ćemo naučiti da zaista uživamo u onome što su umetnici već stvorili.
Čemu toliko duga diskografska i koncertna pauza?
Zapravo, diskografija kao industrija više ne postoji. Mislim konkretno na album, ploču ili ce-de, di-vi-di, kasetu, ti mediji su u nestajanju. Postoje novi, a to su svakako internet-portali. Većduže postavljam svoje audio i video-snimke na „Jutjubu”. Što se tiče koncerata, poslednji je bio na trgu u Kruševcu, pre sedam godina. Takva praksa je pokazala da za muzičare rok grupe nikako nije dobro da budu fiksno plaćeni tako što će svirati na trgovima gradova, festivalima i slično. Gubi se nezavisnost, autonomija i institucija solo koncerta. Narod je prestao da veruje rok grupama, a svaki bend ceni kada neko ponudi fiksni iznos za honorar. Međutim, ispostavilo se da to nije pravi put.
Vraćate se u novom ruhu? Kako biste opisali vaše nove ideje, muziku, gitarske domašaje?
Pre bi se reklo, u punoj zrelosti. Moje nove ideje su stare koliko i sama muzika. One su pre svega autentične, sa pečatom, bar tako čujem i osećam. Uz nešto neophodne tehnologije pokušavam da plasiram bazne muzičke stvari, melodiju-harmoniju-ritam, to jest muziku. Volim kad sebe iznenadim nečim dobro odsviranim na gitari. Svakodnevno vredno učim muziku, vežbam gitaru, slušam...
Bezmalo celu vašu karijeru pratila je serija nesporazuma sa kritikom. Ko koga nije razumeo?
Lakše je reći da kritika nije razumela mene, pogotovu što nikada nije bila bar nekim svojim delom usaglašena. Dobro je što, meni se bar tako čini, pojam rok kritike egzistira skoro isključivo kada je reč o „Smaku” ili Točku, što zaista imponuje. Naravno da je posao kritike da ospori, čak i da ne razume, zbog čega bismo onda morali da se oko bilo čega pogađamo i sporazumevamo? Kako postoji sud, odnosno ukus većine, tako i ukus kritike, neosporno je. Muzika ipak ne može da se neosporno dokaže, ona samo može da se pokaže.
Ima li na vidiku novih gitarskih virtuoza kod nas? Možda nekoga ko je učio pod vašom „dirigentskom palicom”?
Danas ima mnogo gitarskih virtuoza. Ljudi lakše dolaze do instrumenta, više se vežba, zna, čuje, vidi. Zahvaljujući mojoj školi bio sam aktivno uključen u skoro sva dešavanja. Među mojim učenicima zaista ima potencijala i očekujem da će neki od njih ostvariti svoje planove i želje. Više sam za opciju, uči-zaboravi-i sviraj (Learn-forget-and play). Metod koji će stvoriti gitaristu jednoga dana, preko noći, vrlo je težak. Još ne mogu nikoga da izdvojim i da za njega kažem da je novi gitarski junak, pre svega zato što je to vreme odavno prošlo.
Šta publika može da očekuje na predstojećem koncertu?
Moj odgovor je već rutinski: Na koncertu grupe „Smak” biće ono što svi očekuju. Lično očekujem lep i nezaboravan događaj.
Kakva je današnja postava „Smaka”? Imate li tremu?
Vokali su Boris Aranđelović, Dejan Najdanović Najda. Gitaristi smo Mikica Milosavljević i ja, bubnjari su Slobodan Stojanović Kepa, Dejan Stojanović Kepa Junior. Klavijature svira Dejan Zdravevski, basisti su Zoran Milanović, Miloš Petrović.
Nemam tremu, iskreno. Prilično smo se potrudili oko svega, veliki broj ljudi nam pomaže u Kragujevcu, Čačku, Beogradu. Hvala vama i listu „Politika”.
-------------------------------------------------------
Iz nekog razloga bilo je potrebno da ostanem „samo” na gitari
Prošlo je mnogo godina kako ste pisali muziku za film „Vizantijsko plavo”. Od tada do danas nema vas više kao autora filmske muzike. Svojom voljom ili nečijom nezainteresovanošću? Kao da ste nestali a ne zna se gde i zašto?
Pravo govoreći i meni samom je čudno da više nisam uradio makar još neku muziku za film. Zapravo, u filmskoj industriji se podrazumeva da autor muzike poseduje određenu profesionalnu tehniku u koju stalno ulaže. Ne može se govoriti o tome da ja imam bilo šta od svega što je danas ulaznica za takav posao. Ipak je iz nekog razloga bilo potrebno da ostanem „samo” na gitari.
Snežana Čikarić
objavljeno: 14.12.2012.
