Izvor: Politika, 23.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada Divljan je najveći džentlmen rokenrola
Juga je početkom osamdesetih bila uzbudljivo mesto za odrastanje. Mešavina raznih kultura i totalitarni režim, koji je počeo da se raspada, iznedrili su kreativne genijalce koji su ostavili neponovljive pesme – jedino što je od „bratstva i jedinstva” ostalo
Bend lepršave letnje muzike i energije koji stiže sa ostrva Brač – „Ljetno kino” nastupiće sutra uveče na letnjoj sceni „Bitef art kafe” kluba u Beogradu, samo nekoliko dana posle kalendarskog početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << leta. Ovaj put, „Ljetno kino” i vođa benda Mladen Juričić beogradsku publiku će zabavljati bez svog druga – Vlade Divljana, a u njegovu čast.
Za Vas je, kako ste svojevremeno izjavili, Vlada Divljan bio džentlmen rokenrola. Kako biste opisali to višedecenijsko druženje i saradnju, a kako Vladu, kao prijatelja i kolegu?
Vladu sam na koncertima poslednjih godina, kada ga je pratilo „Ljetno kino”, najavljivao kao „najvećeg džentlmena rokenrola” i s te tri reči sam iskreno i na najkraći način rekao što o njemu mislim.
Beogradskim koncertom i nastupima nakon njega na svojevrstan, muzički, način obeležićete to vaše druženje – onako kako je Vlada voleo da svira sa vama. Kako?
Vladi se dopao minimalistički zvuk koji proizvodi moj novi bend „Ljetno kino”, a ja sam oduvek voleo njegove pesme. Saradnjom smo okrunili prijateljstvo koje je počelo 1980, na početku našeg muzičkog života. Jedini motiv nam je bio da ponovo zasviramo kao i na početku, neopterećeno, s mnogo dobre volje i energije i to je zabeleženo na studijskom i-piju „Četiri godišnja doba” i koncertnom albumu „Uživo u Tvornici kulture”, koji je nedavno objavljen.
I Vlada i Vi ste počinjali osamdesetih godina, u vreme nastajanja novog talasa. Obojica ste promenili više bendova, talasa i kontinenata. Kako biste opisali ono vreme, a kako sadašnje, u muzičkom smislu?
Juga je početkom osamdesetih bila uzbudljivo mesto za odrastanje. Mešavina raznih kultura i totalitarni režim, koji je počeo da se raspada, iznedrili su kreativne genijalce koji su ostavili neponovljive pesme. Te pesme su jedino što je od „bratstva i jedinstva” ostalo. Za tridesetak godina možda ću moći da vam odgovorim kakvo je sadašnje vreme.
Vlada Divljan Foto Z. Anastasijević
Bili ste u „Azri”. Imate li kontakt sa Džonijem Štulićem?
Bio sam u jednoj od prvih postava „Azre”, iz koje je kasnije nastala grupa „Film”. Nismo u kontaktu, ali u nasleđu mi je ostala ideja koja nas je tada vodila, da je najvažnije imati dobar bend. Mislim da se Džonijeva priča u međuvremenu promenila, a ja još uvek pokušavam da živim istu bajku.
Kako biste ocenili njegov muzički „onlajn povratak”?
Ne ocenjujući šta svira, nego kako ti snimci zvuče, sigurno je da bi bilo kojem drugom muzičaru bilo preporučljivo da to ne objavljuje. Ali Džoni je uvek bio „kontra” i uspeo je da se izbori da za njega vrede druga pravila. Ljudi, srećom, pamte i dobre stvari i dokle god Džoni sedi u Holandiji, njegova harizma traje.
Kada je bilo lakše muzičarima? U vreme kada ste počinjali, kada ste svirali u „Azri”, „Filmu”… ili danas?
Muzičarima je uvek bilo lagano-teško. Lagano, jer nema lepšeg zanimanja i kad ti krene, ne shvataš da je to izuzetak, a pravilo da je muzičaru uglavnom teško. Da bi postao profesionalni muzičar, i onda i danas, potrebno je nešto talenta, sreće i mnogo upornosti.
Postoji li kriza autorstva na hrvatskoj muzičkoj sceni?
Za muziku se kaže „sedam nota sto divota” i ne znam koliko reči imaju naši jezici, ali sigurno je da se većina permutacija potrošila i da je sve teže biti originalan. Srećom, genijalci su neuništivi, pa i oni stari i mladi koji provire izbace s vremena na vreme nešto novo i dobro što nas brani od većinskog smeća koje preplavljuje scenu.
Leto ćete, pretpostavljam, provesti onako kako to priliči bendu „Ljetno kino” – radno. Gde ćete sve nastupati?
„Ljetno kino” sam pokrenuo da bih mogao da sviram gde i šta mi se sviđa i da se više ne zamaram propratnim gnjavažama koje taj posao nosi. Cela filozofija je da na mestima gde sviramo damo sve od sebe i budemo tako zabavni i dobri da nas pozovu opet. Krenulo je kada sam pre šest godina naleteo na havajski ukulele i električne gitare obesio o klin, a istovremeno na ostrvu Brač našao dva mladića koji su se idealno uklopili u ideju o „bendu za specijalne akcije”: Vlade Matulić peva i svira klarinet i Filip Petković peva i svira neobični bubanj.
Beograd nam je treća svirka ovogodišnje letnje turneje, započeli smo zabavom na rivi u Komiži na Visu, pa odradili svirku na „In music” festivalu u Zagrebu. Na Kalemegdanu sam do sada svirao s grupom „Film” na početku i s „Vješticama” na kraju osamdesetih i pamtim da je prelepo mesto, koje, baš kao i svaka svirka u Beogradu, izaziva poštovanje. Svakako ćemo za tu priliku skinuti bermude i obući duge pantalone, a nakon svirke nazad u kratke i vraćamo se na jadranska ostrva.
Snežana Čikarić
-----------------------------------------
Vlada je ostavio večne pesme
Kako ćete raditi bez Vlade?
Kada ode neki izuzetan čovek, a još vam je i prijatelj, počnete o njemu intenzivno da razmišljate. Svi znamo kakve je večne pesme Vlada ostavio, a oni koji su imali sreće da se s njim i privatno druže zauvek će pamtiti njegove fine manire, šarm, duhovitost i pozitivan stav u dobru i u zlu. Po ljudskim merilima, Vlada je moj idol. I svaki put kada budemo svirali u Beogradu, sviraćemo i za Vladu.
