Izvor: Politika, 18.Avg.2015, 22:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umetnik koji je gradio mostove i rušio granice

Odlaskom čuvenog kantautora ostaje ogromna praznina koja će teško moći da bude popunjena, smatraju muzičari i kritičari

Kao što je nekada pesmama „Sve što znaš o meni”, „O, mladosti”, „Zagrli me”ujedinjavao celu Jugoslaviju, tako je i sad svojim odlaskom ražalostio čitav region. Na vest o smrti Arsena Dedića reagovali su svi: muzičari, književnici, glumci... i svi kažu da njegovim odlaskom ostaje ogromna praznina koja će teško moći da bude popunjena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zoran Predin, slovenački kantautor, koji se sa Arsenom poslednji put susreo tri nedelje pre „nesretne operacije”, priča kako je Dedićevom smrću izgubio prijatelja, mentora i starijeg brata:

– Arsen je bio taj koji me je uzeo pod svoj kišobran. Bio je strog, ali duhovit i dosledan učitelj. Srećan sam što sam bio deo njegove šire umetničke porodice. Upoznali smo se 1982. posle jednog koncerta i 1989. snimili zajednički album „Svjedoci priče” koji je, nažalost, rat presekao. Ali, na sreću, ostali smo prijatelji. Uvek je bio iznad bilo kakve dnevne politike, gradio je mostove i rušio granice. Kod njega nije bilo sredine: bilo je sve ili ništa – kaže Predin pominjući i njegov kvalitet i originalni autorski izraz:

– Legendaran je bio i njegov crni humor kojim je očarao sve ljude koji su ušli u njegov život: bilo da su taksisti, portiri, ili prodavci kajmaka na pijaci... Živeo je punom snagom i nije se štedeo. Kod njega nikad nije bilo govora o nekoj penziji, a energija kakvu je posedovao, retkost je. Sada su se milioni ljudi iz naše bivše države setili kada su šaputali njegove stihove, ili zviždali njegove melodije. Praznina koja ostaje posle njega teško će moći da se popuni, a stati u njegove muzičke tragove biće još teže – smatra Predin.

Isto misli i naš kritičar Petar Janjatović, koji o Arsenu govori kao o jednoj od najvećih muzičkih veličina:

– Mnoge hvalimo kad umru, a on je, srećom, bio mnogo veliki još za života. Njegovom smrću muzička scena na prostoru bivše Jugoslavije izgubila je jednog od ključnih autora. Iz njegove ogromne karijere teško je bilo šta izdvojiti, ali siguran sam da je emotivno obeležio mnogo generacija sa „Ne daj se, Ines”.

I za Hrvoja Horvata, hrvatskog novinara i kritičara, Dedić je bio  najveći muzičar na prostoru bivše Jugoslavije:

– Stalno pričam da ne ni bilo rok muzike da nije bilo Arsena. Njegov debi album „Čovjek kao ja” bio je prvi kantautorski album u čitavoj Jugoslaviji i uticao je na sve. I svi, od Gorana Bregovića, Bore Đorđevića, Jasenka Houre, do Kemala Montena, naslanjali su na njegov rad. U tolikoj meri je podizao standarde tadašnje estrade da tek sada, kada pogledamo unazad, vidimo koliko je išao protiv struje i uporno radio svoje do samoga kraja – kaže Horvat, koji ističe da je imao sreću da ga Dedić „pusti blizu sebe”:

– Prošle godine uradio sam poslednji intervju sa Dedićem u Šibeniku za magazin „Rolingstoun” na pet strana. Pričao je kako radi crteže za knjigu svoje unuke, sprema novu knjigu, hrli na koncerte tamo, vamo. Bio je beskrajno energičan čovek, pun kreativnosti. Uvek je imao više energije i znanja od svih nas. Mislim da će to faliti svima i evo vidim da svi poznati ljudi iz bivše Jugoslavije reaguju da smo izgubili jednog velikog čoveka. On nikada nikome nije učinio ništa nažao – priča Horvat i dodaje da, bez obzira na zdravstvene probleme, nije mogao bez rada:

– Imao je neverovatan ritam, i voleo je da kaže: „Evo mojih 50 godina života i 70 godina rada.” Bio je mnogo duhovit. Iako mu je poslednjih godina glavna metafora bila – ide moja odjavna špica, svi su to shvatali kao šalu...

Dedić je za Kornelija Kovača bio kompleksna i kompletna ličnost, a sve ono što je uradio trajaće zauvek:

– Sećam se da je vrlo brzo postao popularan, ali njemu to niti je prijalo, niti se uobrazio. Patio je što je popularan i što ga „tegle” na sve strane. Radio sam sa njim vrlo značajan album 1976. godine – „Porodično stablo”. Bio sam potpisan kao dirigent i aranžer, i to mi je ostala divna uspomena. Bio je vrlo kvalitetan šansonjer i toliko je toga dobrog uradio da je gotovo nemoguće bilo šta izdvojiti. Pisao je divne stihove i godinama već želim da uradim muziku na te njegove stihove. U stvari, pesmu „Osamljeni ljudi” imam već komponovanu. Još 1989. video sam se sa njim na Pulskom festivalu i tada mi je dao tekst za tu pesmu. Kad sam se posle nekoliko godina vratio iz Španije, našao sam taj tekst, a bilo je to posle onih ratova, neke 1998, i čuli smo se telefonom. Javi mi se uz reči: „Gde si Korni, šta ima?” Ja ga podsetim na taj tekst, čitam mu, a on mi uzvrati: „Zar sam ja to napisao?” Pričam mu kako želim da napravim melodiju i snimim je, možda sa Biserom Veletanlić, a on mi samo kratko poruči: „Za tebe Korni, može...”

Komemoracija će biti održana narednih dana u Šibeniku, a sahrana, čiji datum još nije objavljen, po Arsenovoj želji, u Zagrebu u najužem krugu porodice.

Jelena Koprivica

-----------------------------------------

Autor večnih pesama

Gabi Novak je pre nekoliko godina rekla za naš list kako će radije biti uz Arsena nego na sceni:

– Arsen je čovek koga treba posebno paziti, jer znamo šta je sve prošao, i ne želim da ga ostavim na suvom, da bih otišla na turneju – govorila je, pričajući i o Arsenovoj autorskoj veličini:

– Ljudi iz bivše Jugoslavije i danas dolaze kod Arsena i mole ga da im napiše nešto. Često me pitaju: „Kako Arsen uvek pogodi pravu pesmu za tebe?” Pa, zato što uvek zna šta mi je potrebno. Neću valjda da pevam neke pesmuljke? Njegove supesme večne!

I njihov sin Matija Dedić je za „Politiku” priznao kako mu je bilo teško, jer su ga stalno upoređivali sa roditeljima:

– A nemoguće je dostići rejting i status Arsena i Gabi. Arsena zanima samo krajnji proizvod, a ne da li to svira njegov sin ili neko peti. Arsen je i postigao sve to u karijeri, jer su njegovi parametri izrazito visoki – pričao je Matija.

-----------------------------------------

O mladosti

Poklanjala si al’ si krala

I nevjerna si bila ti

Ne, suviše mi nisi dala

O mladosti, o mladosti

O mladosti moja

To škrto sunce što je palo

Ta ljubav jadna, kratki sni

Za uspomene to je malo

O mladosti, o mladosti

Daj stani na čas, i daj mi snage

Da oprostim se bar od nje

I da mi društvo pjesmu svrši

I da se čaša ispije

Još prepun nade, što da radim

Na pola puta tek smo mi

A jutros već su drugi mladi

O mladosti, o mladosti

O mladosti moja

Pa zbogom, budi bolja s drugim

I daj mu više nježnosti

Jer to je ništa što ja gubim

O mladosti, mladosti

Daj stani na čas, i daj mi snage

Da oprostim se bar od nje

I da mi društvo pjesmu svrši

I da se čaša ispije

----------------------------------------------------

Zdrav­ko Čo­lić: Vest o nje­go­voj smr­ti mno­go me je po­go­di­la. Od nje­ga sam to­li­ko to­ga na­u­čio

Mom­či­lo Ba­ja­gić: Ar­se­nu je naj­bo­lje od­go­va­ra­la ti­tu­la ma­e­stro. Uvek sam ga ta­ko oslo­vlja­vao

Ra­de Šer­be­dži­ja: Smrt ko­ja te ba­ci u bez­na­đe, smrt ko­ja se do­go­di ka­da pad­ne je­dan ova­ko ve­li­ki hrast

Ma­si­mo Sa­vić: U sve­tu mu­zi­ke i li­ri­ke ni­ko mu ni­je ra­van i du­go će­mo se na­če­ka­ti pre ne­go nam se opet do­go­di ova­kav umet­nik

Za­fir Ha­dži­ma­nov: Svet ni­ka­da ne­će od­u­sta­ti od dru­že­nja sa to­bom dra­gi, ve­li­ki i je­di­ni Ar­se­ne

Nastavak na Politika...