Izvor: BalkanRock.com, 04.Jul.2016, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
The Black Heart Rebellion: “Živimo u Gentu, ali naša mašta seže mnogo dalje”
Fusion bina Exit festivala će i ovoga puta biti utočište onih sa šizofrenim muzičkim ukusom. Ukoliko vam je David Eugene Edwards (Wovenhand) blizak srcu, a do sada niste imali prilike da čujete The Black Heart Rebellion, onda je prvi dan festivala idealan za vas (7. jul). Mistični Belgijanci su sa svoja poslednja dva albuma zaintrigirali muzičke sladokusce širom Evrope, a nastupi im i na jutubu deluju nadrealno. Malo sam se bojao da li ovi ljudi uopšte postoje i komuniciraju >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << sa svetom, a onda su stigli odgovori. Evo šta su za Balkanrock imali da kažu u ovom brzopoteznom intervjuu:
Balkanrock: Prvi put dolazite u posetu Srbiji i to u okviru popularnog Exit festivala. Kako bend specifičnog izraza i lajv atmosfere poput vas doživljava nastupe na ovakvim masovnim festivalima?
The Black Heart Rebellion: Festivali su što se tiče zvuka uvek zahtevniji od klupske svirke. Mnogo je nepredvidivih okolnosti sa kojima morate da izađete na kraj. Sa druge strane na festivalima uvek vlada neka specijalna atmosfera, ljudi su opušteniji i zbog toga je lakše upasti u pravi “vajb” na sceni. Lično, kada zaista želim da poslušam bend, biram klupsku svirku. Kada želim da se izgubim u atmosferi koju bend pokušava da iznese, biram festival.
BR: Imate 3 studijska albuma iza sebe. Dok je “Monologue” žanrovski jasno bio utemeljen u mračnijem post-rock i screamo zvuku, naredni “Har Nevo” je drastično skrenuo u neki jezivi neo-folk zvuk koji vas je afirmisao i izdvojio iz mora drugih bendova. Poslednji “People, When You See The Smoke…” je nastavio tim putem uz blagu evoluciju. Šta po vama poslednji album poseduje što nemaju njegovi prethodnici i možemo li, nekad u budućnosti, očekivati neki novi oštr zaokret poput ovog između prva dva albuma?
TBHR: Pokušali smo da napravimo album koji će zvučati čisto koliko je to moguće, barem nama lično. Dok smo snimali “Har Nevo” možda smo se ipak plašili da kompletno raskinemo sa muzičkom prošlošću. Na novom albumu smo uradili ono što smo mislili da je ispravno, bez ikakvih dodatnih pitanja. Čini mi se da smo u startu znali kako će rezultat zvučati. Pesme sa “Har Neva” su utabale put novom albumu. Uzeli smo sa njega neke esencijalne ideje, ponovo promislili o njima i napravili ih čistijim i direktnijim.
BR: Slušajući vašu muziku imam utisak kao da noći provodite u šumi koja bukti u požaru dok životinje umiru u agoniji. Sumnjam da je tako nešto izvodljivo u Gentu. Odakle dolazi ta atmosfera u vašoj muzici. Šta je ključna inspiracija?
TBHR: Uvek volim da pravim poređenja sa filmovima i slikama… Mislim da je naša muzika vrlo vizualna. Pogođena atmosfera pesme nam je veoma bitna, ona je nešto poput glavne ideje. A onda pokušavamo da napravimo muziku koja će najviše odgovarati toj specifičnoj atmosferi. I da, živimo u Gentu, ali, srećom, naša mašta seže mnogo dalje…
BR: Deo ste kolektiva “Church of Ra”. Možete li nam pojasniti kako tačno funkcioniše ta “religija”?
TBHR: Religija je sranje.
BR: Starija srpska publika povezuje Belgiju sa Jacquesom Brelom, oni nešto mlađi (okrenuti komercijalnijem roku) sa Triggerfingerom koji su joj trenutni miljenici. Oni okrenutiji tvrđem zvuku svakako poznaju bar neki od “Church of Ra” bendova. Šta se novo kuva u belgijskim podrumima što biste preporučili našim čitaocima?
TBHR: Na našem albumu možete čuti vokale Anelie Van Dinter iz benda Echo Beatty. Upravo su objavili svoj drugi album i zvuči poprilično sjajno.
BR: Prvi put kada sam čuo za vaš bend odmah su mi na pamet pala vaša američka “braća po imenu”. Koliko (i da li uopšte) volite Black Heart Procession?
TBHR: Pa… ime je samo loša slučajnost čini mi se. Pre 12 godina smo osnovali bend i trebalo nam je ime. Ne znam… tada nismo očekivali da ćemo se “zaglaviti” s njim ovoliko dugo. Jasno mi je doduše da izaziva sumnju oko toga koliko je prikladno za ono što mi sviramo. Ipak, naučili smo da ga prihvatimo iako nam je trenutno draža skraćenica TBHR od punog naziva. A što se tiče Black Heart Processiona, ja ih lično zaista volim. Pesma “Voiture en rouge” sa Solbakkenom mi je jedna od najomiljenijih uopšte.
BR: Na Exitu ćete biti u prilici da možda probate nešto od nacionalnih alkoholnih pića. S obzirom da dolazite iz carstva piva i čokolade, koje pivo biste preporučili vašim fanovi za najbolji doživljaj The Black Heart Rebelliona (čokolada nas ne interesuje toliko)?
TBHR: La Chouffe!
Save
.jpg)
