Izvor: BalkanRock.com, 20.Nov.2016, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Jelena Vujanović (VOID INN)
Foto: Vladimir Milovanović
Na srpskoj metal sceni nema puno bendova koji su predvođeni devojkama, ali jedan od njih, koji kvari prosek u dominantnom svetu frontmena na čelu grupe, svakako je beogradski hard rock-alternative metal sastav VOID INN. Osnovan u Los Anđelesu od strane pevačice Jelene Vujanović i Siniše Pejovića, koji su u to vreme završavali prestižne muzičke studije na institutu u Holivudu, bend je uspeo da privuče pažnju i domaće publike i >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << medija kad su se Jelena i Siniša vratili u Beograd krajem 2011. i tu nastavili sa radom. Nastupajući na brojnim festivalima i u klubovima, bend ste mogli čuti i na raznim TV i radio stanicama poput RTS-a, Pinka, RTV-a itd., a reči hvale su im upućene i od strane veoma cenjenih muzičkih kritičara. VOID INN je izdao novi EP, “I Can Hope”, u aprilu ove godine, i jedna od njegovih promocija održala se na Belgrade Metal United festivalu 12. novembra u Domu Omladine Beograda. Tim povodima popričala sam sa Jelenom, koja će čitaocima Balkanrocka otkriti koji su albumi ostavili najveći trag u njenom životu i formirali je u muzičkom smislu.
The Cult – Love (1985)
Uff, odakle da krenem… Oni su mi omiljeni bend, a ovaj album ima posebno mesto u mom srcu zbog same atmosfere koju poseduje. Post punk/goth prizvuk, tako bih ga okarakterisala.
“Love” me je na neki način definisao kao osobu, sa njim imam baš intiman odnos, uglavnom sam ga slušala sama i “rasla” uz njega. Posebno bih izdvojila pesmu “Brother Wolf Sister Moon” koja je zaista magična i neponovljiva. Pored nje volim i “Hollow Man”, “Rain” i “Nirvanu”.
Type O Negative – Bloody Kisses (1993)
Na prvo slušanje su me kupili. Atmosfera gothica i dooma pomešana sa erotikom je skroz upalila kod mene. Dosta puta pomislim koliko je ovaj bend bio hrabar i originalan. Možda bih jedino mogla da ih poredim sa The 69 Eyes, ali opet dosta su mračniji i ekscentričniji. Mislim da nikada neću prežaliti što nisam otišla na njihov koncert u SKC-u 2007. godine. Posebno mesto u mom srcu imaju numere “Bloody Kisses”, “Christian Woman” i “Summer Breeze”.
Queensryche – Operation Mindcrime (1988)
Remek delo heavy metala. Svaka pesma se nadovezuje na prethodnu i zajedno prave jedinstven koncept. Ja sam bila totalno “navučena” na njega, išao je na repeat danima po ceo dan, hehe. Ono što bih posebno izdvojila su tekstovi, rifovi i ubedljivost u Jeffovom pevanju. Jako mi je drago da sam imala priliku da ga i upoznam lično dok sam živela u LA-u, jer mi je on jedan od najvećih uzora i inspracija za pevanje, a pritom se pokazao kao jako prizeman i prijatan čovek.
Alice In Chains – Dirt (1992)
Takođe jedan od omiljenih mi bendova. Njih mogu da slušam dan-noć i da mi nikada ne dosade. Dosta ljudi ih smatra depresivnim i sivim, dok u meni bude sasvim drugačije emocije, pozitivne i nadahnjujuće. Ovaj album je obeležio jedan period mog odrastanja i vezuje me za meni jako bitnu osobu koja nažalost nije više među nama. Pored ovog albuma volim i “Black Gives Way To Blue” i jako često mi se nalazi na repertoaru.
Whitesnake – Whitesnake (1987)
Oni su uvek prisutni u mom životu na ovaj ili onaj način. U ormaru imam najviše njihovih majica, a na polici CD-ova. Sećam se perioda video kaseta i vrtenja njihovih spotova do iznemoglosti. Pored njih stilski takođe volim i Dokken, Motley Crue, LA Guns, Michael Monroea i Ratt. Whitesnake koncert na Tašu 2006. pamtim kao jedan od boljih u mom životu.
Machine Head – The More Things Change (1997)
Dovoljno je samo da se čuje uvodni rif i znaš da nema zajebancije. Ovaj album skroz odgovara mom senzibilitetu i uvek me ubaci u dobar trip. Produkcija mi se sviđa, zamućen miks, a opet sve se čuje kako treba. Dosta ima prelaza, tipa od stonera pa do punka i baš zato volim da ga slušam dok vozim, naročito kada putujem sa VOID INNom na turnejice.
