Izvor: BalkanRock.com, 18.Feb.2018, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Eddie Wiseman (Lednik)
Eduard Tokoš, poznatiji kao Edi ili Eddie Wiseman, prisutan na novosadskoj underground sceni više od 15 godina, svirao u bendovima Null, Furtive Forest, Granje, Tethyal, trenutno svim snagama gura u post metal/post rock bendu Lednik.
“Ovo je mojih top 5 albuma iako je bilo veoma teško odlučiti se između nekih, jer ih ima dosta :)”, kaže Eddie.
His Hero Is Gone – Monuments To Thieves (1997)
Ovaj album stigao je u moje šake 2000. >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << godine na jednoj presnimljenoj kaseti, i moram da priznam da me je na prvo slušanje bukvalno “oduvao”. Pored gomile hardcore-punka koji sam tada slušao i pored svega ostalog (pa čak i hip hopa :D), ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Bilo je to pravi game changer, nešto zaista heavy, tehnički i konceptualno progresivnije i mračnije od bilo kog “hardkora”; koji sam do tada čuo. Duboki grawl, screamo i shout vokali, praćeni mračno-melodičnim gitarskim rifovima, bubnjevima koji su na trenutke masivni i spori, a u negde se prožimaju blast beatovi i kec. Tona energije koju sam upio u sebe preko tog benda bila je neverovatna, i taj bend, kao i album, ostali su zauvek urezani negde duboko u meni. Tokom vremena sam saznao više o dotičnom pravcu muzike, spoznao njegove uticaje, žanrovske smernice (d-beat hardcore/sludge/metalcore/crust) i slične bendove poput Tragedy, From Ashes Rise, Wolfbrigade itd.
Converge – Jane Doe (2001)
Sa ovim masterpiece albumom sam se upoznao 2004. godine i to je bio početak jedne velike ljubavi prema bendu Converge. Svako ko je malo dublje zašao u metal i hardkor žanr može da kaže da je ovaj album pomerio granice i zadao neke standarde u progresivnosti. Converge je jedan od onih bendova koji vam na prvo slušanje može biti veoma agresivan i težak, ali kad jednom uđete u njihov trip i celokupan koncept muzike i ideologije, više nema nazad. Oni su jedan od onih bendova koji su konstantno gradili nešto novo, ali su uvek u čvrsto držali svoj jedinstveni i prepoznatljiv pečat. Jane Doe je toliko u svoj toj težini prelepo melodičan, melanholičan, pun atmosfere, iskrene emocije i energije. To je album o kom se i dan danas priča, a čak su o njemu vođene muzikološke tribine na muzičkim akademijama u Americi. Jedan je Converge.
Russian Circles – Geneva (2009)
Instrumental muzikom sam postao zaražen još davne 2005. kada sam prvi put čuo bend Explosions In The Sky. Iako do tada nisam ni znao za termin post rock/post metal, nešto u toj muzici me je zaintrigiralo; poput osećaja kada pronađete nešto što dugo tražite, kao neko otkrovenje. A potpunu eksploziju u meni izazvao je Russian Circles sa albumom Geneva. Ne znam zaista odakle da počnem i kako da opišem ovaj album. Jedna prelepa fuzija izuzetno teških rifova isprepletanih prelepim melodijama od kojih vam se naježi svaki deo tela. RC je trojac i kada ih slušate možete da izdvojite zasebnu magičnu priču svakog instrumenta. Njihovi lagani uvodi pesama sa distorzičnim bas deonicama koje se postepeno prožimaju u lupovane gitarske melodije i bubnjevi koji sve zaokružuju izuzetnim i raznovrsnim ritmovima – u sinhronizaciji jedni sa drugima zvuče više nego idilično. Pri posvećenom slušanju nema šanse a da ne zamislite neku svoju priču jer stvara poseban ambijent u glavi. Ovo je jedan od onih albuma koje bih pustio nekom ko mi traži da mu objasnim šta je to post rock/post metal muzika. Albumu Geneva se rado vraćam jer uvek u njemu pronađem nešto novo, neku novu motivaciju i inspiraciju.
Cult Of Luna – Vertikal (2013)
Pošto sam veliki fan CoL, ovaj album sam ugrabio čim je izašao. Poznavajući bend, jednim delom sam znao šta da očekujem, ali sam ipak bio svestan njihove inovativnosti i progresije tako da sam takođe znao i da se tu krije još mnogo toga nepoznatog. Album u sebi ima blagi futuristički, post-apokalipticni trip – veoma je mračan i ozbiljan, i kada spoznate tematiku u celini, shvatite koliko su se potrudili da naprave nešto zaista posebno. Po mom mišljenju, ovo je jedan od najboljih post metal albuma ikad. Podrška elektronike gitarama daje ozbiljnu težinu atmosferi, sve je toliko masivno i grandizono (tri gitare i dva seta bubnjeva!) da je pravi “orgazam” za uši. Oštri shout i screamo vokali u simbiozi sa ostalim instrumentima kompletiraju ovu prelepotu od muzike koju strogo preporučujem za slušanje. Posebno bih izdvojio pesme “Mute Departure” i “Vicarious Redemption”.
Year Of No Light – Ausserwelt (2010)
Šta da kažem, huh-uh, ovaj album prosto treba pustiti i slušati sa dubokom koncentracijom, jer rečima teško mogu verodostojno da opišem atmosferu i energiju koju nosi. Za početak slušanja ovog remek-dela preporučujem da poslušate pesmu “Perséphone” koja vozi kroz drugu dimenziju čitavih 21 minut svog trajanja. Ni jednog sekunda nije dosadno i toliko je nestvarno da i tih dvadesetak minuta deluje malo. Duboki štimovi gitara podržani masivnim delay efektima i distorzijama i praćeni hordama (ponovo dvostrukim setovima) bubnjeva, dočaravaju utisak bajke vanzemaljskog porekla. Biću skroman ako kažem da je meni lično ovo jedno od najboljih instrumentalnih ostvarenja ikad. Muzički bi moglo da se svrsta u post metal, drone, sludge, pomalo i post rock, pa čak i ambijental black (smernice radi), ali ovo je definitivno priča za sebe, vanvremenskog i jedinstvenog indentiteta. Prosto je nemoguće ograničiti ga jednim žanrom i ubeđen sam da se ovako nešto može svideti i fanovima potpuno drugačijih i dalekih muzičkih žanrova. Toplo preporučujem ovaj album jer je nešto skroz drugačije, predivno sklopljeno u mračnoj dubini i fuziji različith ambijenata, a opet toliko melodično i raskošno, da podiže i motiviše.
“Nadam se da će neki od ovih albuma možda nekome otvoriti nove vidike i nova vrata, jer su ovo albumi koji su ostavili trag duboko negde u meni. Naravno, ima još dosta dobrih albuma koji su mi srcu dragi, ali eto, ako moram da nabrojim 5, onda će to svakako biti ova lista. Pozdrav za sve čitaoce Balkan Rock portala :)”, dodaje Eddie za kraj.
.jpg)
