Izvor: BalkanRock.com, 05.Jul.2015, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Branislav Božanić (Wolfram)
Sve popularniji novosadski bend Wolfram je ove godine izbacio svoj debi album koji je pokupio dosta pozitivnih kritika. Balkanrock je malo “zavirio” u muzički ukus gitariste Baneta pa vam ovom prilikom prenosimo šta smo to saznali, šta on to sluša ovih dana i koji albumi su mu inspiracija.
Tom Waits – Rain Dogs (1985)
Izrazito mi je bilo teško da uperim prstom samo u jedan album ovog čoveka, no na kraju je to nekako valjda morao biti “Rain >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << Dogs”. Ipak sam najpre taj njegov album čuo i preko istog negde otkrio da muzika ne mora biti striktno samo gitara, bas, bubanj, glas, i udri. Mnogo mjuze često ima i u odsustvu zvuka, često to i sam zaboravim. Koliko samo jedinstvenih i drugačijih pesama ovde ima. Neke te šamaraju, neke ti se dobroćudno prišunjaju sa leđa i teraju na đusk, a zbog nekih osetiš takvu tugu i tako ti jako zamiriše burbon… Kog nema. A kao da je tu.
Tool – Lateralus (2001)
Zbog ovog albuma nisam mesecima nigde išao ne bi li skrpio dovoljno novaca da kupim svoju prvu električnu gitaru. Ovaj, meni tad, nov i čudnovat sklop poliritmije, nedefinisanih krugova i beskrajnih slojeva, je vrlo verovatno razlog zbog kog sam uopšte krenuo da se bavim autorskom muzikom. Ne bih više trošio reči na ovo čudo. Idemo dalje.
Massive Attack – Mezzanine (1998)
Mezzanine je nastajao u periodu od 1994, do recimo ‘97-’98. Bokte! Ovi ljudi su ovakvo savršenstvo pravili pre čitavih 20 godina, a album je i dalje ispred svog vremena. Jedan od seksijih albuma ikad. Koliko li se samo sadašnjih klinaca i tinejdžera začelo uz njega… Ne smem ni da pomislim.
A Perfect Circle – Mer de Noms (2000)
Jezivo je koliko sam samo puta preslušao ovu lepotu. Ovaj album je možda najlepša devojka koju sam imao u životu. Ne znam kako drugačije da ga opišem. (Jelena, izvini, i ti si lepa i volim te!)
Isis – In the Absence of Truth (2006)
Neverovatan spoj moći, energije, suptilnosti, muzičke estetike, uništenja, divote, melodije, progresije i melanholije. Svega na jesnom mestu, a nije previše. Već taman. Nešto slično kao sa Mastodon – The Hunter (2011). Oba su mi na istoj polici.
Deftones – Adrenaline (1995)
Pustim ovaj album i istog momenta opet imam 16 godina (i keca iz matematike).
Wovenhand – Consider the Birds (2004)
Definitivno album koji od dečaka pravi muškarce, ma koliko mi odbijali da odrastemo. Oil On Panel je takva pesmetina, da bih sa njom preživeo na pustom ostrvu gde nema ni hrane, ni vode, ni vazduha. Ma ni interneta.
Voleo bih još da spomenem par bendova sa ovih prostora zbog kojih i dalje verujem da inovativnost na domaćoj sceni ipak neće umreti – Velar, Consecration, Stonebride, Don’t Touch Anything, Gernika, Eyot, There., Paydo Komma, By-Pass, Casillas, Dojo, Seven That Spells, Kleimor, Temple Of The Smoke, Plavo, Thread … (Neka mi ne zamere ostali koje zaboravih). I za kraj imam premudre i nadasve vrlo korisne reči velikog Zape kao poruku novim bendovima – “Without deviation from the norm, progress is not possible.“
.jpg)
