Izvor: Politika, 04.Okt.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spoj džeza i brazilske batukade
Kada sam prvi put čuo Stena Geca i Astrud Žilberto, brazilska muzika mi se „urezala” u srce. Čak sam počeo da učim portugalski, kaže švedski muzičar koji će zatvoriti Beogardski džez festival
Za Magnusa Lindgrena kritičari obično pišu da je jedno od najvećih imena švedske džez scene. Iako ima samo 36 godina, Lindgren je uspeo da postigne ono o čemu neke njegove kolege sanjaju – sa 18 godina već je nastupao sa Herbijem Henkokom, završio je Kraljevski koledž >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za muziku u Stokholmu, već sezonama radi i sa operskom divom Barbarom Hendriks, švedske i američke džezere da i ne pominjemo, ovenčan je brojnim nagradama, zabavljao je nobelovce, a uspeo je da se domogne i Brazila i tamo snimi svoju verziju džez sambe.
Kako zvuči njegov džez inspirisan Brazilom moći će da čuje beogradska publika. Švedski saksofonista, flautista i kompozitor zatvoriće Beogradski džez festival 31. oktobra koncertom u Domu omladine. U razgovoru za „Politiku” Magnus Lindgren kaže kako se veoma raduje što prvi put dolazi u Beograd i obećava da će baš zato publici dati sve što ima!
Lindgren je u saksofon počeo da svira kada je imao samo 13 godina. Iako je najpre mislio da će gitara ili pevanje biti njegov izbor, predomislio se.
– Moj otac, koji je takođe bio muzičar, imao je i muzičku radnju, tako da sam imao mogućnost da isprobavam različite instrumente. Bubnjevi me nisu očarali, za klavir je bilo potrebno znati mnogo nota u isto vreme, a saksofon je bio jedini instrument koji je imao različite aspekte koji su mi se sviđali. I već sam sebe video kao saksofonistu!
Tek što je postao punoletan i sa nevelikim sviračkim iskustvom, već je na turneji delio scenu sa džez velikanom kakav je Herbi Henkok.
– Bio sam uplašen, ali Herbi je toliko darežljiv čovek i u njegovom prisustvu osećate se opušteno. Nije se ponašao kao „diva”…
Kada su ga 2003. zvali da komponuje muziku za banket povodom dodele Nobelove nagrade, nije mogao da veruje. Priznaje da mu je to bio veliki izazov i misija da dopre do ljudi koji ne poznaju džez.
– Muzika je univerzalan jezik, gde ne postoje granice. I prvi put se tada desilo da je Nobelov komitet imao džez muziku na banketu. Bilo je i vreme. Sada džez konačno cene kraljevi, kraljice i predsednici.
Još davno je izjavio da je jedna od njegovih najvećih želja da ode u Brazil. Fasciniralo ga je sve što je u vezi s tom zemljom – muzika, jezik, ljudi, vrućina, hrana, fudbal, plaže, okean… Na poslednjem albumu „Batucada Jazz”, snimljenom u vrelom Brazilu, sarađivao je sa vrsnim južnoameričkim muzičarima. Namera mu je bila da pokuša da pronađe tačku spajanja džeza i brazilskog ritma – batukade.
– I naziv albuma dovoljno govori – brazilski samba gruv sa mojim džez melodijama. Kada sam prvi put čuo Stena Geca i Astrud Žilberto, brazilska muzika mi se „urezala” u srce. Čak sam počeo da učim portugalski, naučio sam da sviram brazilske perkusije i da pevam popularne brazilske klasike. Kao i džez, i brazilska muzika ima elemente koje jako volim, a to su gruv, improvizacija, dinamika, promene akorda… Što je najvažnije, uz ovu muziku možete dobro da se zabavite!
J. Koprivica
objavljeno: 04/10/2010
