Izvor: S media, 02.Mar.2010, 03:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šopenu u čast
Vodeći srpski pijanista srednje generacije Aleksandar Madžar, na dan rodjenja velikog poljskog romantičara Frederika Šopena (1810-1849), održao je u prepunoj sali Kolarčeve zadužbine koncert kojim je odao veličanstven omaž "pesniku klavira", jedinstvenoj pojavi u klavirskoj muzici.
Šopenove kompozicije visokog artizma, dostupne širokom krugu slušalaca, različite po formi ali svaka prefinjenog stila, nizale su se pod prstima vrhunskog majstora Madžara jednostavno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i lako, iskrene, tople i prepune boja, setne i prozračne.
Duboko ponirući u romantičarski svet raspevane melodike i snažnih osećanja, miljenik beogradske publike, poneo je publiku u davno a opet svima blisko vreme, gotovo pre dva veka, kada je pariskim muzičkim salonima svojim diskretnim sviranjem plenio Šopen.
Naš proslavljeni pijanista Madžar na solističkom koncertu u Kolarčevoj zadužbini, u okviru ciklusa Velikani muzičke scene Centra za muziku predstavio je svoje zrelo umetničko vidjenje nekoliko po formi različitih kompozicija.
Melanholično uzdržan, na samom početku koncerta nežno je poveo publiku u noćna sanjarenja Šopenovog "Nokturna op.62, br 1", zagonetni "Skerco op.54,br 4", četiri empromprija op.29, op.36, op.51, op.posth da bi briljantno završio prvi deo koncerta poznatom Herojskom polonezom "Polonezom As dur, op.53".
U drugom delu koncerta, pred još više posetilaca koji su ispunili i svaku stopu sale za stajanje, Madžar je izveo jedno od najlepših dela svetske muzičke literature "Baladu op.52, br 4" nazvanu Odisejom Šopenove duše i Dvanaest etida op.25, tehnički zahtevne komade velikog melodijskog bogatstva i različitosti atmosfere koje na zadivljujući način spajaju tehniku sviranja i vrhunsku umetnost.
Mnoge od ovih Šopenovih kompozicija toliko su "ušle" u uši slušalaca, postale muzika koja se pevuši tako da Madžar nije imao lak zadatak, zato su dugotrajne ovacije još dragocenija nagrada umetniku.
Miljenik publike svog rodnog grada, pred kojom, kako kaže, uvek ima posebno uzbudjenje, dugi niz godina gradi uspešnu karijeru van zemlje.
Pobednik Konkursa u Ženevi 1986. godine i Konkursa Feručo Buzoni u Bolcanu 1989. godine, trećenagradjeni na konkursu u Lidsu 1996. godine, Madžar je sada profesor na Flamanskom kraljevsom konzervatorijumu u Briselu i na Akademiji za muziku i pozorište u Bernu.
Madžar (42) je imao 14 godina kada je kao najmladji djak upisao Fakultet muzičke umetnosti, zatim je završio specijalizaciju u Moskvi na Konzervatorijumu "Čajkovski", a potom i u Strazburu.
Medjunarodna karijera jednog od naših najboljih pijanista svih generacija vrtoglavo je napredovala nakon osvajanja nagrade na Takmičenju pijanista u Lidsu 1996. godine.
Kao veoma traženi solista, nastupao je u Velikoj Britaniji sa Kraljevskom filharmonijom, Bi-Bi-Si filharmonijom, Bi-Bi-Sijevim škotskim simfonijskim orkestrom i drugim orkestrima.
Slede nastupi sa Berlinskom filharmonijom, Evropskim kamernim orkestrom, orkestrima Kelnskog i Frankfurtskog radija, Češkom filharmonijom, Nacionalnim orkestom Belgije, Budimpeštanskim festivalskim orkestrom.
Madžar održava koncerte širom Evrope, u Japanu, Latinskoj Americi.
