Izvor: Politika, 26.Dec.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirotica iz Napulja u evropskom džet-setu
Nije sasvim jasno da li je ime glavne junakinje pesme „Kuda ideš, ljubavi” – Mari Kler - preuzeto iz naziva istoimenog francuskog ženskog modnog magazinaili je to, u stvari, priča o životu čuvene italijanske glumice Sofije Loren
Kompozicija „Kuda ideš, ljubavi“, Pitera Sarsteda, Engleza rođenog u Indiji, spada u onu vrstu balada koje morate da saslušate s velikom pažnjom i, po mogućnosti – sami. To je priča o devojci koja je uspela da se iz bede napuljskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predgrađa vine u sam vrh evropskog džet-seta. Sve je u ovoj pesmi jednostavno, slikovito i jasno. Pred slušaocem kao da se odvija film u kojem glavna junakinja ostvaruje životni san miliona devojaka, ali koja, uprkos uspehu, ne može da pobegne od sopstvene tužne prošlosti.
„Bilo je neverovatno lako napisati ovu pesmu. Tačno sam znao šta hoću. Hteo sam priču o konkretnoj osobi, iako pri tome nisam na umu imao nikoga posebno“, objasnio je jednom prilikom autor.
„Kuda ideš, ljubavi, kada sama odlaziš u krevet, poveri mi misli koje ti se kovitlaju u glavi, voleo bih da ih dokučim...“, refren je Sarstedove priče koja se čini kao prava galerija pojmova vezanih za bogataški život na Starom kontinentu. Tu se pojavljuju: Marlen Ditrih, čuvena nemačka pevačica i glumica, Zizi Žanmer, francuska balerina, modni dizajner Balman, Bulevar Sen Mišel u najatraktivnijem delu Pariza, genijalni slikar Pablo Pikaso, AgaKan, jedna od viđenijih figura evropskog džet-seta iz šezdesetih godina... Tu su i britanska rok grupa „Rolingstons“, francuski pevač Saša Distel, zimski skijaški centar Sent Moric, konjak „napoleon“, pa čak i Univerzitet Sorbona...
Sama kompozicija nije komplikovana. Sastoji se, u suštini, od četiri akorda koji se, sa manjim promenama, neprestano vrte ukrug. Ni melodijski nije posebno komplikovana, što je čini veoma pogodnom za svirku po žurkama i u svakoj sličnoj prilici. Ali zato je tekst tu da vas namuči, ne svojom komplikovanošću, koliko dužinom. Sa ukupno 15 strofa uopšte nije lak za pamćenje, iako priča koju kazuje teče izuzetno glatko. Srećom, verzija koja je otišla na ploču i radio programe nešto je skraćena. Naravno, pre svega stoga što je sadržala reči koje baš i nisu prilagođene uhu zapadnih puritanaca. Tako je njena ukupna dužina sa početnih 5.20 minuta svedena na podnošljiva 4.42.
Kako stoji u komentarima koji opisuju „Kuda odlaziš, ljubavi“, nije baš sasvim jasno da li je ime glavne junakinje priče – Mari-Kler – preuzeto iz naziva istoimenog francuskog ženskog modnog magazina, koji je počeo da izlazi još davne 1937, ili je to, u stvari, priča o životu čuvene italijanske glumice Sofije Loren koja je, još u detinjstvu napuštena od oca, jedno vreme živela u Napulju, u najvećoj bedi. Postoji i verzija po kojoj je inspirisana sudbinom pevačice i glumice Nine van Paland. Sam autor, međutim, tvrdi da su stihovi, napisani u Kopenhagenu 1965, bili posvećeni njegovoj tadašnjoj ljubavi koju je upoznao u Beču, a koja je nedugo potom stradala u požaru u jednom hotelu.
Kako god bilo, činjenica je da se kroz sam aranžman melodije sve vreme provlači neodoljivi dah Pariza, njegovih ulica, bistroa, francuske harmonike i – glamura.
Inače, Piter Sarsted bio je izdanak muzički izuzetno uspešne porodice. Stariji brat Ričard takođe je (sedam godina ranije) dospeo na sam vrh britanske top-liste, dok je mlađi brat Robin uspeo da se domogne treće pozicije.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.12.2010
