Izvor: Politika, 28.Jul.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rej Čarls me je zvao Mister Ti
Belgijski usnoharmonikaš Tuts Tilemans laureat je ugledne nagrade „Premio Donostiko” na festivalu u San Sebastijanu
Specijalno za „Politiku”
San Sebastijan – Tuts Tilemans (89), slavni belgijski usnoharmonikaš, laureat je nagrade festivala „Heineken Jazzaldia” u San Sebastijanu za 2011. godinu. Na svečanosti u Pozorištu Viktorija Eugenija ugledno priznanje su mu uručili gradonačelnik San Sebastijana Huan Karlos Isagire i direktor festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Migel Martin. U dugom inspirativnom obraćanju prisutnima Tilemans se podsetio celokupne karijere, od upoznavanja sa džezom uz muziku Đanga Renara, preko saradnje sa Benijem Gudmenom, prvih poseta Njujorku i druženja sa pionirima bibapa, do današnjih dana.
– Jedan sam od poslednjih živih muzičara koji su svirali sa Čarlijem Parkerom – rekao je Tilemans i dodao:
– Rej Čarls me je zvao Mister Ti, a Kvinsi Džons mi je nadenuo jedan bezobrazni nadimak: ne tražite od mene da vam ga ponovim. Osvrnuvši se na svoju najpopularniju kompoziciju „Bluesette”, otkrio je da se u početku zvala „Bluette”:
– Zamislio sam da u nazivu spojim plavi cvet i mizetu, originalni francuski muzički oblik. Na koncertu u Japanu neko mi je skrenuo pažnju da bi bolje bilo da se zove „Bluesette”, pošto ima formu bluza. Danas želim da verujem da sviram bluz sa belgijskim akcentom.
– Neki ljudi smatraju da je usna harmonika instrument „druge klase”, pošto je manja i jeftinija od, na primer, saksofona. Kažem im: tri oktave, koliko ima moja hromatska harmonika, dovoljne su da se odsvira Koltrejnov „Giant Steps”. I, nije bitno koliko instrument košta, već ko na njemu svira. Stefan Grapeli nije svirao na „Stradivarijusu” od milion dolara. On je učinio da njegova violina toliko vredi! – objašnjava majstor.
Upitan da odabere omiljene svirače usne harmonike, posebno je istakao Stivija Vondera, a među mlađima Švajcarca Greguara Marea, koga je publika u San Sebastijanu prethodne večeri mogla da čuje u pratećem sastavu Kasandre Vilson.
– Još uvek imam volju da učim slušajući sve što mi dođe pod ruku.
– Budi ti, ni više ni manje. Niko ne može da ti oduzme dar koji ti je dat. Ne mogu da budem ni bolji ni gori nego što sam – zaključio je govor Tilemans, pozdravljen burnim aplauzom. Kasnije iste večeri održao je nadahnut koncert, kombinujući popularni džez („The Days of Wine and Roses”, „Summertime”) i rok-pop repertoar („Imagine” Džona Lenona i „I Do It For Your Love” Pola Sajmona). Izvodeći temu iz filma „Ponoćni kauboj”, našalio se sa Dastinom Hofmanom.
– Kada je kao klinac stigao u Njujork, hteo je da osvoji sve cure. Nije mu pošlo za rukom: ja sam mu stajao na putu.
Emocije su kulminirale na kraju nastupa, uz šansonu „Ne me quite pas” Žaka Brela. Kada je hromatska harmonika otpevala uspavanku anđelima, maestro je ustao sa stolice i polako nestao u mrak iza scene. Bis bi bio izlišan.
----------------------------------------------
Nagrađeni predstavnici „Džez Olimpa”
„Premio Donostiko Džezaldija” dodeljuje se od 1994. ličnostima koje su svojim radom posebno doprinele istoriji džeza. Među dosadašnjim dobitnicima nagrade su predstavnici „Džez Olimpa”: Dok Čidem, Fil Vuds, Henk Džons, Stiv Lejsi, Čik Korija, Maks Rouč i Klark Teri, Keni Baron, Rej Braun, Elvin Džons, Bebo Valdez, Širli Horn i Fernando Trueba, Kit Džeret i Čarls Mingus, posthumno, Herbi Henkok, Vejn Šorter, Ahmad Džamal, Roj Hejns i Ron Karter. Tilemans je prvi među evropskim džez stvaraocima koji je nagrađen.
Vojislav Pantić
objavljeno: 29.07.2011
