Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radiću dok ne padnem
Koncertom na Velikoj sceni Madlenijanuma Vasil Hadžimanov obeležava 15 godina rada svog benda i snima prvi koncertni DVD
Nije lako sumirati proteklih 15 godina rada ni u jednoj, ali ni u deset rečenica. U najkraćem, ponosni smo i srećni što se i dalje bavimo muzikom koju smo kao klinci zavoleli. A baviti se tom muzikom na našim prostorima nije ni jednostavno ni lako i zahteva mnogo upornosti i truda.
Ovim rečima Vasil Hadžimanov je pokušao da zaokruži 15 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rada benda na čijem je čelu, pred koncert koji će večeras održati na Velikoj sceni Madlenijanuma.
Na pitanje da li još uvek vodi donkihotsku borbu, kako je jednom konstatovao, kaže da se i danas suštinski malo toga promenilo od 1997. kada se vratio iz Njujorka u Beograd i prilično ambiciozno uplovio u priču koja još uvek traje.
– To je, s jedne strane, poražavajuće, ali sa druge, sve to treba prihvatiti jer kuknjava i žaljenje nisu produktivni. Osim toga, naučite da se oslanjate samo na sebe i da nastavite da radite na najbolji mogući način – kaže naš sagovornik i priznaje da je izbor muzičara koji sa njim već godinama stvaraju muziku, koja se ni u kom slučaju ne može podvesti pod komercijalnu, krucijalan za bend.
Tokom prvih deset godina bend je objavio četiri studijska albuma, održao, kako kaže Hadžimanov, koncerte u zemlji i inostranstvu kojima se ne zna tačan broj, a sada planiraju da snime i koncertni DVD.
– Imamo svoju publiku, a to je, takođe, uspeh. Imati fanove koji te prate i vole iako niste komercijalni…
Bend ima publiku koja je u potpunosti podržala njegovu ideju da kombinuje balkanske tradicionalne, folk-ritmove i melodije sa zapadnim, modernim stilovima, koja je u njegovoj muzici u potpunosti autentična.
– Sve to privatno slušam i teško mi je da se snađem samo u jednom žanru. Još kao klinac otkrio sam fjužn muziku koja je sedamdesetih godina bila vrlo popularna. Ona autoru dopušta da u okviru jednog žanra kombinuje šta želi. Fjužn je uvek bila kombinacija džeza sa nekim drugim stilom i logično je bilo da džez kombinujem sa balkanskom pričom. I to ne u komercijalnom smislu niti da bih se dodvorio publici već zato što je naš prostor prebogat divnom muzikom koja ispiriše i dopušta da je obojite na svoj način.
Vasil Hadžimanov, koji je sredinom devedesetih diplomirao na Berkliju, zatim godinu dana u Njujorku sarađivao sa Dejvidom Gilmorom, Krisom Čekom, Rodnijem Holmsom… i radio kao muzički programer u „Tomandandy” studiju da bi se, ipak, vratio u rodni Beograd, priznaje da mu je u stvaranju muzike uvek najvažnije bilo da to što radi „dobro diše”.
Na pitanje šta posle prvih 15 godina, u šali kaže:
– Sledi 16, 17. godina…
I tako do penzije, pitamo?
– Nema penzije u ovom poslu. Radiću dok ne padnem. Raspoložen sam da sviram poput Duška Gojkovića koji je ove godine muzički obeležio 80. rođendan – kaže Hadžimanov.
S. Čikarić
-----------------------------------------------------------
I „Darkvud dab” i filmska muzika
Pre tri godine Vasil Hadžimanov se priključio „Darkvud dabu”. Muzičar objašnjava da se taj „spoj” desio sasvim spontano, ali ne previše iznenađujuće ni za „Darkvude” niti za njega.
– Njihova muzika se dosta menja i po mnogim tačkama su slični mom bendu, ulažu u muziku, nekompromisni su – objašnjava Vasil.
Oprobao se i kao autor filmske muzike, a na pitanje ima li u planu rad na muzici za neki novi film, kroz smeh, kaže:
– Planiram, ali, retko me zovu. Poslednji projekat za koji sam radio muziku bio je TV film Vlade Paskaljevića „Sestre”, o trgovini robljem. Moj zadatak nije bio nimalo lak jer je priča surova i teška.
objavljeno: 12.11.2011
