Izvor: Politika, 27.Jan.2011, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put ljubavi vodi u Beograd
U Srbiji upoznao buduću suprugu čelistkinju Tamaru Savić i osnovao orkestar sa kojim je svirao na Egzitu i snimio muziku za novi Kusturičin film
Jedno gostovanje u Srbiji, sasvim neplanirano, odredilo je muzički i životni put jermenskog violiniste Hačatura Almazjana (40). Kada je pre nešto više od tri godine nastupao u našoj zemlji, upoznao je buduću suprugu – čelistkinju Tamaru Savić, sa kojom je kasnije osnovao orkestar „Almazjanova opsesija”.
Ansambl >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojem je violinista okružen sa 20 devojaka nije nepoznat domaćoj publici. Oni su već nastupali na festivalima Kustendorf i Egzit, kao i u Madlenijanumu gde će u subotu održati još jedan koncert. Pred publiku izlaze sa svojim prepoznatljivim repertoarom, a to su moderne obrade klasične muzike, pre svega „Četiri godišnja doba” Vivaldija, zatim argentinski tango, filmska muzika i note koje su za njih komponovali američki i jermenski muzičari.
Violinista koji se školovao u Jerevanu, Parizu, Briselu i Njujorku kaže za „Politiku” da nije studirao i vredno radio samo zbog toga što voli muziku, već i da bi zarađivao i mogao da živi od toga što radi: „Ne gledam na muziku samo kao na umetnost već je shvatam i kao posao, biznis projekat, nešto što je i komercijalno. U svetu umetnosti ima mnogo ljudi koji se pretvaraju da im novac nije važan”.
Na ideju da u orkestru okupi isključivo devojke došao je uz pomoć prijatelja, ali njihova lepota, priznaje, nije bila presudna. „Kome bi to bilo interesantno kada u Srbiji lepih žena ima na svakom koraku. One su pre svega odlični muzičari”, dodaje Almazjan.
Iako živi u Briselu, često dolazi u Srbiju, ne samo zbog muzike već i zato što se, posle rodne zemlje, ovde najbolje oseća. „Mentalitet je sličan onom u Jermeniji. U Srbiji se cene porodica, prijatelji, komšije. Normalno je da mlad čovek u toku dana pozove roditelje, pita ih kako su ili ode kod njih. Ovde je sve ono što volim, a na Zapadu mnogo šta ne volim”, objašnjava na srpskom koji je naučio iz poštovanja prema zemlji i ljudima. Od srpskih muzičara posebno ceni kolegu po instrumentu Nemanju Radulovića, za kojeg kaže da s pravom može da se nazove kulturnim ambasadorom Srbije.
Osim ljubavi i muzike, sa našom zemljom ga spajaju i brojni prijatelji, među kojima posebno mesto pripada Emiru Kusturici. Počelo je kada je tek formiran orkestar „Almazjanova opsesija” nastupao na otvaranju prvog festivala Kustendorf na Mećavniku. Prošle godine, violinista je, na nagovor prijatelja, pozvao Kusturicu u Jerevan gde je organizovao koncert „No smoking orkestra”. Nastavak će, kako obećava, biti gostovanje opere „Dom za vešanje” u Jermeniji: „Hoću da se to vidi i kod nas”, kaže. U međuvremenu, njegov orkestar snimio je muziku za Kusturičin film „Hladna voda”, koprodukciju Džonija Depa, čija se premijera očekuje ove godine.
A. Marinković
objavljeno: 27.01.2011.
