Izvor: S media, 23.Feb.2010, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pun Kolarac Šopenu u čast
Da Beogradjani vole Šopena pokazao je sinoćnji Svečani koncert pijanistkinje Marije Djukić u Kolarčevoj zadužbini koji je u čast 200 godina od rodjenja velikog kompozitora i pijaniste epohe romantizma srpskoj prestonici darovala ambasada Poljske.
Pred punim Kolarcem, pijanistkinja iz Beograda, vanredni profesor na Katedri za klavir Fakulteta muzičke umetnosti, izvela je Prelid opus 45, Barkarolu op. 60, Emprompti op. 36, Nokturno op. 62 br. 1, Baladu op. 52, a posle pauze >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i Prelide op. 28.
Suvereno vladajući klavirom, podjednako uspešno budila je emocije publike bilo najtananijim "treptajem" nota, efektnim prelazima tako karakterističnim za Šopena, ili krešendom koji je moćno završavao.
Posebno je bila ubedljiva svirajući Nokturno i Prelide u drugom delu koncerta kada se niko u publici nije ustručavao da prepoznatljive zvuke odsluša, najčešće zatvorenih očiju, na svoj način i u "svom" svetu.
Sinoćnji koncert bio je tek jedan 1300 dogadjaja koji su krajem avgusta prošle godine uvršteni u kalendar zbivanja, a čiji spisak još nije definitivan, kojim se ove godine obeležava dva veka od rodjenja vellikog poljskog kompozitora i gradjanina sveta.
Frederik Šopen (1810-1849) je, ne samo svojim opusom, već i zbog činjenice da je bio izuzetna ličnost epohe romantizma, postao vrednost koja zrači i to je zračenje potpuno neobično, smatra Valdemar Dombrovski koji predsedava Biroom za obeležavanje Godine Šopsena u svetu.
Poljski kompozitor i pijanista, Šopen je najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture, ali i i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. Rodjen u blizini Varšave 1810. godine, već sa sedam godina je komponovao dve poloneze , a sa osam održao svoje prve koncerte. Varšavske novine pisale su o „malom Šopenu", čudu od deteta koji nastupa na raznim aristokratskim zabavama u prestonici kao glavna atrakcija, nazivajući ga drugim Mocartom.
Ranu mladost provodi na putovanjima u Berlinu , Becu i Drezdenu . U Varšavi je 1829. godine sreo Paganinija i nemačkog kompozitora Johana Humela i u to doba nastaju oba Šopenova klavirska koncerta. Svoj Prvi klavirski koncert, opus 21 u f-molu, izveo je prvi put u Varšavi u novembru iste godine, a Drugi klavirski koncert, opus 21 u e-molu izveo je u martu 1830 . godine u Narodnom pozorištu u Varšavi.
U svojoj dvadesetoj godini Šopen se seli u Pariz sa žel?jom za usavršavanjem. Tu se družio sa drugim poljskim iseljenicima, a medju prijateljima bili su mu muzičari Franc List, Hektor Berlioz , Feliks Mendelson, Robert Šuman, Vinćenco Belini , slikar Ežen Delakroa i pisci Onore de Balzak i Žorž Sand sa kojom je bio u burnoj ljubavnoj vezi.
Predstavljali su jedan od najpoznatijih umetničkih parova tog vremena i u tom periodu komponovao je mnoga od svojih dela, izmedju ostalih jednu od najpoznatijih kompozicija, Polonezu, opus 53 u a-molu.
Šopen i Sand su se rastali 1847 . godine, a dve godine kasnije umro je u Parizu, u 39 godini, skrhan dugotrajnom tuberkulozom.
Kao kompozitor bio je visoko cenjen od strane svojih prijatelja kompozitora, pogotovo od strane Šumana koji ga je smatrao genijem. Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima.
Ostavio je opus od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima spadaju u vrh evropske muzike. Svojom umetnošću uticao je na klavirsku muziku i interpretativni stil. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode.
Bio je jedinstven kao pijanist, izvodjač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je nove tehnike složenosti u interpretaciji – slobodan duh i promenljivost tempa. Zato izvodjenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost, koju je sinoć publici podarila Marija Djukić.
Ona je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Srdjana Grbića, a usavršavala se na majstorskim kursevima u Turu (Francuska) kod prof. Alekseja Nasedkina i u Sionu (Švajcarska) kod prof. Bernarda Eberta. Provela je dve godine na specijalizaciji u Sankt-Peterburgu, na Konzervatorijumu „Rimski- Korsakov”, u klasi prof. Jekaterine Murine.
Nastupala je kao solista i kamerni muzicar u zemlji i inostranstvu.
