Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohujalo sa vihorom
Ti Boun Barnet je svojevremeno, na omotu za ploču „Wicked Grin“ Džona Hemonda, napisao: „Ovo je muzika koju može da svira samo potpuno odrastao muškarac“. Ista rečenica bi mogla da stoji i na bukletu za novi album Grega Olmena „Low Country Blues“ koji se pojavio pre neki dan u Barnetovoj produkciji. Treba proći sito i rešeto, biti na vrhu, umirati na dnu, ženiti se šest puta, sahraniti brata, pevati na najboljem „live“ albumu ikad snimljenom, živeti život kao profesionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igrač ruskog ruleta, pa na ovako superioran način svirati bluz.
Zlatokosa božanstva iz rok istorije uživaju poseban respekt Ti Boun Barneta. Ono što je nagovešteno albumom „Raising Sand“, koji je ovaj genijalni rok delatnik uradio sa Robertom Plantom i Alison Kraus 2007. godine, nastavljeno je ovom Olmenovom pločom. Isti princip je primenjen. Barnet je na nekoj sedeljci u Memfisu uručio Gregu Olmenu „modem“ sa bezbroj starih bluz numera. „Odaberi 20 pesama i razmisli šta možeš da uradiš s njima“, rekao je. Na albumu „Low Country Blues“ nalazi se 11 odabranih. Repertoar kompletira originalna Olmenova numera „Just Another Rider“, svojevrsni nastavak njegove epohalne teme „Midnight Rider“.
Sa autentičnim južnjačkim osećanjem da su stvari „prohujale savihorom“ Greg Olmen izvodi izabrane pesme. Vetar je oduvao život, prijatelje, zdravlje i ljubav, ali je doneo prosvetljenje. U svakoj otpevanoj noti na albumu „Low Country Blues“ naslućuje se mudrost otkrivena tokom životnog inventara.
Numera „Floating Bridge“, s kojom cela stvar započinje, govori o susretu sa smrću. Slipi Džon Estes je pesmu napisao početkom prošlog veka posle davljenja u nabujaloj reci. Greg Olmen, s tuđom jetrom u stomaku, izvodi je sa iskustvom čoveka koga je opasan rokerski život više puta dovodio do bliskog susreta sa smrću. Pesma Skipa Džemsa „Devil Got My Woman“ u Olmenovoj verziji ima istu afektivnu rezonancu kao pesma Ti Boun Barneta „Moj život i žene koje su ga proživele“.
Impresivna ekipa prati Grega Olmena na ovoj ekskurziji kroz bluz. Neprikosnoveni Barnetov tandem – Džej Belrouz na bubnjevima, Denis Krauč na basu – odredio je njen ritam. Njegova neužurbanost i otmena lenjost naglašavaju kontemplativnu prirodu celog projekta. Pijanističko i gitarsko umeće Meka Rebeneka (poznatijeg kao Dr Džon) i Dojla Bremhola II su sredstva koja su celu stvar povezala s tradicijom.
Sva lica bluza nalaze se na ovom albumu. Kantri bluz Slipi Džona Estesa, čikaški bluz Medžik Sema i Otisa Raša i urbani big bend bluz Luisa Džordana su u društvu klasičnih napeva Bi BiKinga, Bobija Blenda i Madija Votersa. Svaka pesma je stepenica kojom se silazi u podrum sopstvene ličnosti. Olmenov bluz je autentičan, izgreban je zarđalom iglom na njegovoj nemirnoj duši. Album „Low Country Blues“ je dnevnik sa ekspedicije koja je trajala pola veka. On je svetlost na kraju tunela.
Žikica Simić
objavljeno: 21.02.2011
