Izvor: Politika, 13.Jul.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijateljstvo na proveri
Stvorivši kompoziciju „Definitivno, četvrta ulica”, Bob Dilan je postigao željeno – da zaintrigira ceo muzički svet
Da li imam barem jednog prijatelja kojem mogu u potpunosti da verujem? – pitanje je koje je svako od nas u nekom trenutku sebi postavio. Kako se uopšte stiču prijatelji? Da li ih je moguće kupiti, i na koji način: parama, uzvraćanjem prijateljstva, žrtvovanjem u teškim trenucima... Ili je, jednostavno, međusobna simpatija ono što vas uverava da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekome možete da poverite i najintimnije životne muke i probleme?
Prijateljstva se mukotrpno grade. To nekada traje godinama, korak po korak, sve dok se ne dospe do tačke potpunog i nesebičnog poverenja. Priznajte, mnogo je onih koje ste kroz život nazivali prijateljima da biste jednoga dana shvatili da je u pitanju tek drugarstvo, zasnovano na zajedničkim interesovanjima, poslovnoj saradnji, sedenju u lokalnoj kafani, komšijskom ispijanju popodnevne kafe...
U kompoziciji „Definitivno, četvrta ulica” Bob Dilan (Robert Cimerman, rođen 24. maja 1941), govori upravo o prijateljstvu koje to u suštini – nije. On opisuje onu vrstu odnosa među ljudima kojem smo svi, manje ili više, izloženi ali koji je toliko lomljiv da nas i najmanja nevolja tera da se odreknemo nekoga koga smatramo za prijatelja. Opravdanje tražimo u prostoj činjenici da nas život tera od nemila do nedraga i da nikada ne možemo u potpunosti da razumemo poziciju druge osobe sa kojom smo u tom trenutku u kontaktu.
Pesma „Definitivno, četvrta ulica” izdata je 7. septembra 1965. i stilski spada u folk rok. Snimana je u Njujorku, a producirao ju je Bob Džonson. Izdata je posle velikog hita „Like a Rolling Stone”. Na njenom snimanju učestvovala su imena poput Al Kupera (klavijaturiste čuvenog benda „Krv, znoj i suze”) i gitariste Majka Blumfilda.
Interesantno, naziv kompozicije ne pojavljuje se nigde u stihovima i mnogo je reči upotrebljeno tokom godina u pokušaju da se otkrije na koga je konkretno autor mislio pišući je. Moguće ju je stoga shvatiti i kao otvoreno pismo upućeno samo Dilanu znanoj osobi, ali upućeno preko bezbroj radio-stanica putem kojih je emitovana.
Prema nekim izvorima, cilj kompozicije je bio da podsmehu podvrgne žitelje njujorškog „Grinič vilidža” (četvrta ulica je u srcu ovog dela grada), koji su kritikovali Dilanovu upotrebu električnih instrumenata u folk i protestnim pesmama. Mnogi koji su se smatrali dobrim Dilanovim prijateljima, primili su pesmu kao direktnu uvredu, možda upravo stoga što se u njoj ne pominje ničije ima. A možda je Dilan baš to i hteo.
„Najmanje petsto likova dolazilo je da me pita da li je poruka upućena meni”, pričao je Izi Jang, ugledni član Vilidža i rukovodilac tamošnjeg Folklornog centra. „Ne znam da li je priča o meni, ali svakako nije fer. Ima tu još mnogo uglednog sveta. Dilan je dolazio i koristio to što smo imali u centru, a onda otišao sa gorčinom. On je napisao tu gorku pesmu. On je taj koji je otišao”, zaključio je Jang.
Po drugima, „Definitivno, četvrta ulica” je proizvod Dilanovih eksperimenata sa drogama. Kako tvrde pisci Dilanovih biografija, on je smatrao da LSD nije za jednostrane ljude, već za ludake, ljude koji su puni mržnje i traže osvetu.
U svakom slučaju, Dilan je postigao željeno, stvorio je kompoziciju koja je zaintrigirala ceo muzički svet i pri tome se odlično plasirala na top listama širom sveta. Ali i skrenuo pažnju svima da je prijateljstvo krhka stvar i da je neophodno stalno ga podgrevati, žrtvovati se za njega, čuvati ga i negovati.
Ali za nekoga ko je dostigao profesionalne visine kakve je dodirnuo Robert Cimerman ništa manje se nije ni očekivalo.
-------------------------------------------------------------------------------------
Definitivno, 4. ulica
Mnogo si kuražan kada tvrdiš da si mi prijatelj
Kada mi nije išlo dobro, samo si stajao i kreveljio se
Imaš mnogo hrabrosti kada tvrdiš da si spreman da mi pomogneš
Sve što želiš je da budeš na strani koja dobija
Tvrdiš da sam te izdao, ali znaš da nije tako
Ako si povređen zašto to i ne pokazuješ
Kažeš da si izgubio veru, ali nije stvar u tome
Ti i nemaš veru koju bi izgubio, i ti to znaš
Znam zašto pričaš iza mojih leđa
Bio sam u toj gomili u kojoj si ti sada
Ne misliš valjda da sam toliko lud i da sam ih ja kontaktirao
Sa nekim ko se trudi da sakrije da ne zna odakle da počne
Kada god me vidiš na ulici, iznenadiš se
Kažeš: „Kako si? Srećno!”, iako ne misliš tako
Znaš vrlo dobro da bi me najradije video paralizovanog
Pa zašto to već jednom ne vrisneš
Ne, nije mi dobro kada vidim slomljena srca koja ti prigrliš
Ja, da sam dobar lopov, verovatno bi ih orobio
I znam da si nezadovoljan svojim položajem
Ali zar ne shvataš da to nije moj problem
Voleo bih da bar jednom skočiš u moje cipele
A ja, bar za trenutak, da budem – ti
Da, voleo bih bar jednom da uđeš u moje cipele
Onda bi shvatio kako je mučno gledati te.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 14.07.2014.
