Izvor: Politika, 07.Dec.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posveta „Bitlsa” svim usamljenicima
Pesma „Elenora Rigbi” napisana je u periodu kada su „liverpulske bube” shvatile da se od njih očekuje nešto novo, nešto što će rok povući napred
Usamljenost je jedna od najvećih mora današnjice, tragedija doba u kojem ulice vrve od ljudi, događaja, promena… Biti usamljen u takvoj sredini prestaje da bude puko stanje i polako se, ali neumitno, pretvara u bolest. To stanje nepovratne usamljenosti oslikao je Pol Makartni na albumu „Bitlsa” – „Revolver”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Elenora Rigbi” napisana je u periodu kada su „Bitlsi” shvatili da više nemaju pravo da budu obična rok i pop grupa, već da se od njih očekuje nešto novo, nešto što će rok povući napred i svrstati ga u red umetničkih izražaja koji su već zadobili naklonost ozbiljnih svetskih muzikologa.
Bio je to oštar stvaralački zaokret, i muzički i tekstualno. „Pevajući o napuštenim i zaboravljenima bićima, kompozicija je samo još jedan dokaz zašto su ’Bitlsi’ prevazišli poštovanje tradicionalnih rok poštovalaca”, napisao je svojevremeno Riči Anterberger u listu „Sva muzika”.
Takođe, mnogi su pesmu shvatili kao lament nad usamljenicima i pogled na život u Velikoj Britaniji posle Drugog svetskog rata.
Interesantan je podatak da nijedan od članova „Bitlsa” nije ništa odsvirao u ovoj kompoziciji. Aranžman za violinski oktet napisao je producent Džordž Martin, jednako kao što je to učinio u slučaju velikog hita – „Yesterday”. Ipak, u pojedinim njenim delovima moguće je čuti prateće glasove Džona Lenona i Džordža Harisona.
„Elenora Rigbi” je izdata 5. avgusta 1966. na albumu „Revolver”, ali je istovremeno izdata i kao singl zajedno sa kompozicijom „Yellow Submarine”. Dospela je do prvog mesta britanske liste najslušanijih i tu se zadržala četiri nedelje. Iste godine dobila je i nagradu „Gremi” za najbolju savremenu (rokenrol) vokalnu izvedbu.
Mnogi se slažu da je kompozicija „Elenora Rigbi” „otvorila oči” i drugim rok stvaraocima i podstakla ih da počnu da pišu muziku sa kompleksnijim porukama i složenijom formom. To je značilo da se više posvete studijskom i eksperimentalnom radu nego koncertima i turnejama koje su suština rokenrola. Ipak, svima je postalo jasno da je ono što su do tada stvarali – samo zabava.
Pit Taunsend, gitarista grupe „Hu”, smatra da je „Elenora Rigbi” bila veoma važna za dalji napredak muzike: „U svakom slučaju, mene je inspirisala da pišem i slušam muziku iz sasvim drugog ugla.”
Rej Dejvis, kompozitor, gitarista i pevač popularne grupe „Kinks”, bio je još rečitiji: „Posle slušanja ’Revolvera’ kupio sam ploču sa muzikom velikog stvaraoca Jozefa Hajdna i zvučalo je – jednako. To je ona vrsta muzike kakvu izvode kvarteti, a koja je smišljena da zadovolji čak i učitelje muzike u osnovnoj školi. Pa ipak ostaje komercijalna.”
„Elenora Rigbi” je uključena u mnoga relevantna izdanja posvećena, takozvanoj, umetničkoj muzici. Tako su, prema rečima Hauarda Gudala, kompozitora klasične i pozorišne muzike, radovi „Bitlsa”: „Neverovatno jedinjenje melodija koje prevazilaze jedino radovi Volfganga Amadeusa Mocarta.”
----------------------------------
Elenora Rigbi
O, pogledajte sve te usamljene ljude
Elenora Rigbi, sakuplja pirinač
U crkvi u kojoj se održavaju venčanja
Živi u snovima
Čeka pored prozora, sa licem
Koje čuva u bokalu pored vrata
Za koga…?
Svi ti usamljeni ljudi
Odakle li samo dolaze
Svi ti usamljeni ljudi
Gde oni uopšte spadaju
Otac Makenzi, piše tekst
Za molitvu koju niko neće saslušati
Niko i ne dolazi
Pogledajte ga kako radi, kako krpi čarape
Noću kada nikoga nema u blizini
Zašto uopšte mari
Svi ti usamljeni ljudi
Odakle li samo dolaze
Svi ti usamljeni ljudi
Gde oni uopšte spadaju
O, pogledajte sve te usamljene ljude
Elenora Rigbi, preminula je u crkvi
I sahranjena zajedno sa svojim imenom
Niko nije došao
Otac Makenzi, otresa prljavštinu
Sa ruku dok izlazi iz rake
Niko nije spasen
Slobodan Samardžija
objavljeno: 08.12.2014.
