Izvor: Politika, 23.Avg.2010, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Položena osmica
Položena osmica, matematički znak za beskonačno, logo je grupe „Endless Boogie”. To je u skladu sa muzikom koja se nalazi na njihova dva dosad izašla albuma: debitantskom „Focus Level” iz 2008. godine i novom „Full House Head”. Radi se o militantnom bugiju čija repetitivna priroda i beskrajna dužina imaju hipnotički efekat. Sa njom u ušima „slušačima” je lako da zađu iza kulisa stvarnosti. Tamo im se ukazuju dva puta. Jedan vodi u zaumne predele, u koje su stizali sibirski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šamani i pustinjski vračevi. Drugim se putuje u rokenrol prošlost, ka muzici Keptina Bifharta, odnosno sastava „Canned Heat”, „Groundhogs”, „ZZ Top” i AC/DC.
Članovi sastava „Endless Boogie” liče na ekipu probisveta mračne prošlosti iz filma „Dežurni krivci”. Od 1997. godine oni se sakupljaju svakog utorka u nekom bruklinskom klubu na „svirku i pivo”. Prvi javni nastup su imali početkom ovog veka. Svirali su kao predgrupa na koncertu Stivena Malkmusa. Lider benda Pol „Top Dolar” Mejdžor je diler retkih gramofonskih ploča. Basista Mark Ohi se jedini profesionalno bavio muzikom. Kao Marko Pecati svirao je u čuvenom hardkor bendu „Naked Raygun”. Ime grupe pozajmljeno je od Džona Li Hukera. „Endless Boogie” je naslov njegovog albuma iz 1971. godine. To su činjenice. Sve ostalo je ludilo.
Hipertrofirani bugi se nalazi na albumu „Full House Head”. Svaka pesma je muzički monolit. Većina ih je duža od osam minuta. Doimaju se kao delovi beskrajne bugi svirke započete u slavnim danima rok muzike. Njihov početak bi mogao da bude na kraju numere „I’m Going Home“ sastava „Ten Years After” odsvirane na festivalu u Vudstoku. Mogu se takođe shvatiti i kao produžeci pesama „Amphetamine Annie” grupe „Canned Heat” odnosno „I’m Gonna Booglarize You Baby” Keptina Bifharta. Ponuđena muzika nagoni na mlataranje glavom poznato u rok mitologiji kao hedbenging. Ukoliko se mozak ne otkači i ne izleti iz lobanje stiže se do orgazmičkog ushićenja.
Beskonačni bugi sa albuma „Full House Head” povezuje tribalna čantovanja, psihodelični rok i avangardnu muziku u jednu celinu. Preko 22 minuta duga završna tema „A Life Worth Living” je ekskurzija kroz sve znane „psihodelične zone”. Usput se, bogami, otkrivaju i neke nove, koje ljudsko uvo još nije čulo. Spora i jezovita numera „Slow Creep” curi iz zvučnika kao „purpurna magla”, ispunjava prostor, pomračuje svest, odvaja od realnosti i transportuje u rokenrol Nedođiju. Ostale – „Empty Eye”, „Mighty Fine Pie”, „Tarmac City” i druge – emituju ubitačnu energiju koja čini da se zarđali i napušteni rok ringišpil ponovo zavrti u glavi svakog pojedinačnog slušaoca.
„Kad bi imali moto on bi glasio: Kad stigneš tamo, treba da ostaneš tamo”, rekao je nedavno Mejdžor. Tamo je daleko, duboko i visoko. Iza granica stvarnosti, među kolektivnim uspomenama i arhetipskim slikama. Grupa „Endless Boogie” je siguran prevoznik do tih predela.
Žikica Simić
objavljeno: 23/08/2010
.jpg)
