Izvor: Politika, 20.Dec.2010, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljupci na doku
Jedno od obeležja rokerske 2010. godine je pojava nekoliko zanimljivih takozvanih devojačkih grupa. Sastavi „Jenny Dee & The Deelinquents”, „Frankie Rose & The Outs”, „Best Coast” i drugi preuzeli su estetske kodove poznatih bendova ove vrste iz šezdesetih godina 20. veka – „The Shangri-Las”, „The Ronettes”, „The Marvelettes”… – i prilagodili ih novim pravilima. Na taj način vratili su rokersku pravovernost u ovu muziku. Čini se da je od svih novih devojačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupa najzanimljivija „Dum Dum Girls”. Njihov debitantski album „I Will Be” navodi na takav zaključak.
Na jednom mestu je zapisano da su ploče ovakvih grupa „jedna od najradosnijih manifestacija mladosti, zaljubljenosti, ljubavnih jada i života”. Kristin Gundred, devojka koja predvodi „Dum Dum Girls”, polazi od ove konstatacije, a onda, uz pomoć slavnog producenta Ričarda Goterera, vrši konceptualističku manipulaciju. Na taj način pesme sa albuma „I Will Be” oslobođenje su konkretnih značenja. Pretvorene su u produkte koji isporučuju odgovarajuću dozu zdrave pop energije.
Primenjeni metod se najbolje može ilustrovati pesmama „Oh Mein M” i naslovnom. Prva je otpevana na nemačkom. Ozbiljnost i krutost ovog jezika menjaju prirodu pesmice. Kao da se ogleda u smešnom ogledalu ispod neke cirkuske šatre. Postignut je iznenađujući efekat.
Rokerska ortodoksija i persiflaža, kao figura i pozadina, pulsiraju u suludom rokabili ritmu.
Naslovna „I Will Be” kazuje drugu priču. Zvuči kao klinački pokušaj da se napiše rok pesma u maniru onih koje je Graham Guldmen nekad pisao za grupu „The Yardbirds”. Vešto izvedena ova pesma, kao i one na koje se ugleda, vodi najkraćim putem do srca rokenrola razbijenog ljubavnim jadima u hiljade komadića.
Pored Kirstin Gundred koja nastupa pod pseudonimom Di Di i producenta Ričarda Goterera koji je svoje razumevanje ove muzike pokazao radeći sa sastavima „Blondie” i „The Raveonettes”, za uspeh albuma odgovorna je i Frenki Rouz. Njeni bubnjevi, izbačeni u prvi plan, otkucavaju u ritmu paklene mašine.
Svoj doprinos dao je i Nik Ziner iz sastava „Yeah Yeah Yeahs”. Njegova disonantna gitara u pesmi „Yours Alone” pomera granice žanra i osvaja nove prostore za ovu muziku. Kuplet iz ove pesme: „My first kiss was at the docks” uspostavlja direktnu vezu sa filmovima „Priča sa zapadne strane” i „Na dokovima Njujorka” i tako ceo produkt smešta u odgovarajući okvir. Kristinin muž Brendon Velčez, iz sastava „Crocodiles”, bio je supružnički posvećen pevajući u pesmi „Blank Girl”. Numere „Bhang Bhang I'm A Burnout” i „Jail La La” su autentični rok dragulji koji svedoče o velikom autorskom potencijalu Kristin Gundred.
Šaputave tajne iz devojačkih soba su pretvorene u rok pesme na ovom albumu. Muzika zvuči kao da su se Fil Spektor i braća Rid, iz sastava „Jesus And Mary Chain”, udružili sa Roni Spektor i Meri Vajs u nameri da ponovo ispričaju stare rokerske priče.
Žikica Simić
objavljeno: 20.12.2010.
