Izvor: Politika, 02.Jan.2011, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planeta u disko ritmu
Dan uoči dočeka 2011. godine preminuo je Bobi Farel, čovek koji je bio zaštitni znak čuvene disko grupe „Boni M“ („BoneyM“). Umro je sam, u sobi jednog hotela u Sankt Peterburgu, najverovatnije od srčanog udara. Farel je u Rusiju došao u okviru velike turneje svoje grupe, iako ga zdravlje već izvesno vreme nije služilo baš najbolje. U proteklih godinu dana, praktično posle svakog koncerta, osećao se toliko loše da su organizatori u više navrata bili primorani da zovu lekare >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hitne pomoći.
Muzička karijera Bobija Farela (Roberto "Bobby" AlfonsoFarrell)rođenog 6. oktobra 1949. na ostrvu Aruba u Malim Antilima, bila je po mnogo čemu neuobičajena. Svetsku slavu je stekao tako što je u grupi „Boni M“, uglavnom – otvarao usta. Naime, njegov posao je bio da igra, a ne da peva. Muške deonice koje su se čule povremeno na snimcima grupe pevao je „čovek iz senke“, producent Frenk Farian. To je prilično peklo Farela, i on je u više navrata pokušavao da izgradi sopstvenu pevačku karijeru, ali u tome nikada nije otišao daleko.
Grupa „Boni M“ nastala je u Nemačkoj 1975. u okviru talasa disko muzike koja je u to vreme harala Evropom i Amerikom. Osim već pomenutog Farela činile su je i tri dame: Liz Mičel, Marša Baret i Mejzi Vilijams. „Vavilonske reke“, „Ma Bejker“, „Dedi kul“, „Malajka“... samo su neke od njihovih pesama koje se u drugoj polovini sedamdesetih godina nisu skidale sa radio-programa u Evropi. Bio je to svojevrstan odgovor na disko lavinu koja je stizala iz SAD, a koju su predvodila mega imena poput: Done Samer, grupa „Bi džiz“, „Kej Si end sanšajn bend“, „Šik“, „Džeksons“...
Noćna ludovanja po disko klubovima, koji su se otvarali na svakom ćošku i u svakoj ulici, i koji su obavezno bili opremljeni velikom kuglom sa staklićima koja se vrtela visoko na tavanici obasjana reflektorima, postala su nezaobilazni deo urbanog života. Toj vrsti zabave posvećeno je čak i nekoliko vrlo uspešnih filmova poput „Groznice subotnje večeri“ ili „Hvala bogu, petak je“. U svakom slučaju, pobornici ove vrste muzike drastično su se razlikovali od poštovalaca pravog rokenrola. I to nisu ni krili.
Tekstovi disko hitova, uglavnom, nisu pričali komplikovanu priču, bili su tu tek da podrže čvrst ritam i jednostavnu, ali dobro aranžiranu muziku. Možda najslikovitiji primer ovakvog pristupa je kompozicija „Leti, crvendaću, leti“ („FlyRobinfly“) nemačke grupe „Silver konvenšn“ („SilverConvention“). Njen autor i jedan od začetnika evropskog disko zvuka, bio je naš čovek, Subotičanin Silvester Levaj. On je kao producent i kompozitor uspeo da napravi istinsku hit kompoziciju, čiji tekst je sadržao svega šest različitih reči! ("Fly, robin, fly, up, uptothesky!") To je, ujedno kompozicija sa najmanje teksta koja se ikada plasirala na Bilbordovu top-listu, a da nije svrstana u kategoriju – instrumentalnih dela.
Ali upravo to oslikava univerzalnost disko muzike. Levajev tekst je bio toliko kratak pošto izvođači, jednostavno – nisu znali engleski jezik. Ipak i to je bilo dovoljno da grupi „Silver konvenšn“ donese nagradu „Gremi“ za 1975. godinu.
I Bobi Farel je pripadao takvom društvu, i dotakao je „vrh muzičkog sveta“.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 03.01.2011
