Izvor: S media, 01.Mar.2010, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijanisti svih generacija na maratonu Šopenu u čast
Muzika poljskog romantičara "pesnika klavira" Frederika Šopena (1810-1849), na dan 200.godišnjice njegovog rodjenja 1.marta izvodiće se širom sveta, a Beograd se proslavi jubileja pridružuje Muzičkim maratonom od podneva do ponoći.
Na muzičkom maratonu u Kulturnom centru Beograda sviraće pijanisti svih generacija, od onih najmladjih do već renomiranih umetnika koji su svoje umeće na crno belim dirkama proneli širom zemlje i sveta, poput pijaniste i pedagoga, prvog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << doktora umetnosti na Fakultetu muzičke umetnosti Nebojše Maksimovića (32).
U intervjuu Tanjugu Maksimović je rekao da su pijanisti od najranije mladosti upućeni na Šopenova dela i na njegov ceo opus, počev od najlakših sa kojima je kao i drugi započeo svoj izvodjački vek, koji traje skoro 30 godina, jer je sa četiri godine upisao nižu muzičku školu.
Šopen je medju retkim kompozitorima koji su svoj opus gotovo isključivo posvetili klaviru, i sam vrhunski klavirski virtuoz, svojim delima pijanistima je otvorio veliki spektar mogućnosti tumačenja kako emotivno, tako i sa strane izvodjačke tehnike, kazao je Maksimović i dodao da je jedan od razloga što se Šopenova muzika sa istim žarom i danas izvodi i sluša kao u vreme nastanka njena melodičnost i inovativnost.
"Šopenova muzika ne može se posmatrati kao usko vezana za odredjeni muzički period, ona jeste nastala u periodu romantizma 19. veka i praktično pokrenula ceo pravac pijanističkog romantizma, ali iz današnje perspektive ne može se precizno svrstati u jedno razdoblje, ona je vanvremenska i zato i danas ima vrednost nevezano za epohu i siguran sam da će to i u budućnosti imati", ocenio je Maksimović.
Kao razlog zašto publika svih generacija, na svim meridijanima rado sluša Šopenovu muziku Maksimović navodi da ona sadrži u sebi najširi mogući spektar emocija, ima izrazitu melodičnost i lako je pamtljiva.
"Ako pijanista uspe da dočara te emocije koje je Šopen preneo na notni tekst, onda je skoro sigurno da će ta poruka stići do slušalaca koji nemaju nikakve veze sa klasičnom muzikom i koji nisu muzički obrazovani, što sa mnogim drugim kompozitorima nije tako jednostavno kao kod Šopena", rekao je Maksimović.
On je istakao da to nije lako za pijanistu, jer Šopenova jednostavnost i neposrednost zahtevaju mnogo rada da bi muzika delovala jednostavno, spontano i jako, što je i najteže za jednog izvodjača, bilo kojim instrumentom da se bavi.
Docent Maksimović, prvi doktor umetnosti na FMU, nakon što je krajem prošle godine uspešno odbranio svoj umetnički projekat na temu "Romantičarski pijanizam Vladimira Horovica kao osnova za kreiranje ličnog umetničkog puta i izvodjačkog stila" kaže da je ova tema uključivala Šopena, kao začetnika virtuoznog pijanizma.
"Na solističkom koncertu u Kolarčevoj zadužbini 8.marta sviraću Šopena, Lista, muziku od Baha do Rahmanjinova i Horovica, to je program sa kojim sam doktorirao, a veza je romantičarski virtuozni pijanizam, koji nažalost danas više nije toliko dominirajući na svetskoj sceni, kao što je to bio pre nekoliko decenija" kazao je Maksimović pripisujući to "kompjuterizovanom" vremenu u kome su izvodjači i publika, manje spremni na rizike.
"Romantičarski virtuozni prijanizam kako se sviralo u 19. i 20. veku i kako će se svirati i dalje, nosi rizik da ne budete prihvaćeni, da vaše tumačenje kompozitorovih namera, ne budu prihvaćene", kazao je on.
Maksimović smatra da je Šopen bio najbolji izvodjač svojih dela, kao što su pre njega to isto bili Bah, Mocart, Betoven, a posle njega List, Rahmanjinov i Horovic.
Današnje vreme i tempo života, uska specijalizovanost muzičara ne pogoduju toj širini, čovek prosto nema ni vremena, a možda ni mogućnosti da u isto vreme bude kompozitor, izvodjač i pedagog podjednakog kvaliteta.
"Naše vreme usmerava za jednu vrstu delatnosti, teško je napraviti spoj tih delatnosti jer da bi se izvodjač izdvojio u sve većoj konkurenciji mora celog sebe da posveti instrumentu i izvodjenju i više nije u mogućnosti da bude tako široka ličnost kao što su bili Šopen, List ili Rahmanjinov", istakao je Maksimović.
Prema njegovoj oceni naša zemlja se dobro uključila u obeležavanje 200.godišnjice rodjenja Šopena, ali klasična muzika bi u Srbiji trebalo da bude prisutnija, pogotovo u medijima.
"Šopen bi u tom kontekstu mogao da bude veoma zahvalna materija za popularizaciju klasične muzike kao dela opšte kulturne baštine i meni je drago što ima puno dešavanja. Prvi put u svojoj istoriji Fakultet muzičke umetnosti započinje seriju koncerata svojih profesora i studenata, mnogi će sutra svirati Šopena na maratonu, mnogi tokom godine, cela naša muzička scena uključena je u to", kazao je on.
Maksimović smatra da Beograd ima publiku koja redovno prati koncerte klasične muzike, a uz malo više medijskog prostora, mogao bi imati isto toliko publike koliko i druge zemlje.
"Ne treba zaboraviti da je i u sovjetskoj Rusiji, i u najtežim vremenima, publike za klasičnu muziku bilo zbog toga što je popularisana kao umetnost".
Mladi pijanista pozvao je beogradsku publiku na svoj solistički koncert 8.marta da dodje u velikom broju zbog toga što se nada da će im pružiti klasičnu muziku koja je i danas živa i koja može da oplemeni čoveka, donese pozitivnije misli, nadu u nešto bolje.
