Izvor: Politika, 12.Jul.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesme sa ulice
Alehandro Eskovedo je čovek mračnog digniteta u firmiranim odelima i najskupljim cipelama koje se mogu nabaviti. Pričala mi je jedna moja drugarica, a njoj je pričao Čak Profet, da Alehandro smatra da roker, kao persona koja se pojavljuje na sceni, mora da savršenom i elegantnom pojavom iskaže poštovanje prema publici. To je stav kome se nema šta zameriti.
Alehandrova jetra, međutim, kazuje drugu priču. Izmučena otrovima koje je morala da preradi postala je podložna raznoraznim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolestima. HCV virus ju je uništio. Hepatitis Ce zamalo nije okončao Eskovedov život. Budući da se radi o rokeru bez mane i straha, on je pobedio smrt. Vratio se trijumfalno na rok scenu albumom „Real Animal” 2008. godine. Novi album „Street Songs Of Love” pokazuje da je oporavak potpuno uspeo. Alehandro Eskovedo voli da se kocka otvorenih karata sa smrću, ali život i rok muziku ipak voli više.
Većinu pesama, kao i na prethodnom albumu, Alehandro je uradio sa Čakom Profetom. Metodologija nastajanja ploče „Street Songs Of Love” razlikuje se od uobičajene. Odabrani repertoar uvežbao je, sa svojim pratećim bendom „The Sensitive Boys”, tokom dvomesečnog angažmana u ostinskom Kontinental klubu. Tako pripremljeni ušli su u studio. Tu ih je sačekao legendarni producent Toni Viskonti koji je, producirajući ploče T. Reksa, Dejvida Bouvija, Igija Popa i drugih, „stvorio” takozvani glam rok. On je ponuđeni materijal izbrusio, dao mu ivice oštre kao komadi razbijene flaše. Album „Streets Songs Of Love” je najrokerskija Eskovedova ploča – napeta kao nož čije sečivo iskače kad se pritisne dugme.
Kao što naslov kaže na repertoaru su „ulične pesme o ljubavi”. Dok Pomus i Lu Rid su majstori za ovu vrstu napeva. Eskoveda im sada staje uz rame. Uvodna numera „Anchor” je savršen primer ulične poezije maestralno pretvoren u rok pesmu. Prateće pevačice Karla Manzur i Nakija Rejnozo rade isti posao kao i njihove koleginice na pločama koje je Vili Devil snimio sa Pomusom. Njihovi vokali donose mračnu romantiku ulične ljubavi. Slično je i sa numerom „Down In The Bowery” u kojoj se Eskovedu pridružuje njegov heroj Ijan Hanter iz sastava „Mott The Hoople”. Ova pesma bi mogla da bude arija iz mjuzikla „Priča sa zapadne strane”.
Drugačije stoje stvari kada se Eskovedu u numeri „Faith” pridruži Brus Springstin. To je žestoka rok propoved o veri u muziku kojoj su posvetili živote. Gitarista Bil Pulkingem i bubnjar Ektor Munjoz grme i sevaju kao teksaski tornado. Tako omogućavaju da se reči pesme shvate kao borbeni poklič za beskrajni rok rat protiv letargije i dosade.
Album „Street Songs Of Love” predstavlja Alehandra Eskoveda kao čuvara plamena i rokenrol ratnika bez mane i straha. Njegova avantura je počela kada je prvi put uključio gitaru u struju. Kraj joj se ne vidi. Trajaće dok je struje, čeličnih žica, otpadnika i odmetnika.
Žikica Simić
objavljeno: 12/07/2010
