Izvor: BalkanRock.com, 18.Mar.2016, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orthodox Celts u Depou; Zvuk zelene tradicije
foto: Branislav Milošević
Beogradski “Pravoslavni Kelti” napravili su 24. rođendansku žurku na dan Svetog Patrika, ovoga puta u Magacin Depou.
U rustičnom ambijentu prebojenom zelenom svetlošću delila su se lepa sećanja. Delila se po neka masnica u masovnoj šutki i velika ljubav. Zelena boja tu postaje simbol prijateljstva koje traje skoro četvrt veka. Značenje te reči učili su osnovci uz svoje roditelje, utvrđivali su je tinejdžeri, mladi ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << i oni koji će se zauvek osećati mlado jer im zvuci ovog benda prizivaju omiljene uspomene iz tog perioda. Zbog njih deluje kao da se ni oni sami nisu mnogo promenili.
Pošto je bilo preteško poverovati da bi Aca izbegao razgovor, prilazim ogradi dok on prihvata poklone od najvernijih fanova. Već nekoliko trenutaka nakon toga, našla sam se iza kulisa. Nestrpljiva i vesela masa poziva ih urlicima: “Ovo je bila provera, nadam se da još uvek nije došlo do overe!”, nasmejao se ovaj šarmantni frontmen. “Vidi, kod nas se ništa ne dešava spontano, nije ništa rutinski. Mi jesmo navežbani, usvirani, ali svaki put kada izađemo na binu, koncert sviramo kao da je prvi.”
Tako su i počeli. Kao i uvek, a kao da je ’93. Energično, sa elanom i puno ljubavi “St Patric was a gentleman”. Ti ljudi u publici znaju zašto su obojili svoja lica. Znaju zašto su nakon prvih taktova otpočeli “prijateljsku šutku” i zaplesali u paru. Usledila je “Irish rower”, “Whiskey you’re the Devil” i “Wearing of the Green”. “Opet viski za one koji već sada nisu na sličnim derivatima” i usledila je “Nancy Whiskey”, zatim “Španska dama”, “Two Faces” i, naravno, “Star of the County Down”. Atmosfera odaje utisak veselog broda u kome ljudi znaju šta je zabava. Ništa manje razigranosti nije bilo ni tokom “I’ll Tell Me Ma”, “The Real Me” i “What’s going On?”. Neki su je iskazivali u konstantno velikoj, prijateljskoj šutki, ostali nisu mogli da odole muzici koja poziva na ples. Zato su igrali u paru, u grupi ili sami sa osmehom na licu.
U međuvremenu, na binu je dospela i torta u obliku crvenog Zmaja. Zastave su bile razapete među saborcima, devojke i mladići nošeni su na rukama, a momci iz benda su vešto nosili čitavu atmosferu uz odličnu komunikaciju sa publikom. “Da li ima da je neko prvi put ovde? Pa ne znate u šta ste se uvalili. Ovo je zarazna bolest!”, konstatovao je Aca, verovatno vodeći se brojem godina postojanja benda i brojem ljudi koji ovaj događaj pomno prate.
Nakon tridesetak pesama, koncert je priveden kraju posle drugog bisa, uz “Partin’ Glass”, “Wild Rover” i “Viski u tegli”. Nije bilo zanemarene numere i kako tradicija nalaže, svirano je sve od “Far Away”, “Rocky Road to Dublin”, do “Milk and Honey”, a publika nije izgledala kao da posustaje, iako je bilo vreme za hvatanje poslednjih tramvaja pre ponoći.
“Ispade da smo tradicionalniji nego neki fudbalski klubovi. Tvrdoglavi smo u ovome što radimo, a naš najveći ponos je što se to ljudima sviđa”, zaključio je Aca još pre početka koncerta. Ako tvrdoglavost dovodi do ovakve sinergije i uspeva da podigne na prste i one koji toče pivo, onda smo tu osobinu potcenili. Hvala Keltima što nastavljaju da nas na to podsećaju.
GALERIJA FOTOGRAFIJA
.jpg)
