Izvor: Politika, 07.Feb.2011, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko ponoći
Robert Vajat je legendarni engleski pevač. Muzika koju je stvorio neobična je koliko i njegova biografija. Karijeru je započeo šezdesetih godina 20. veka kao bubnjar u sastavu „Soft Machine”, koji su neki opisali kao „postdadaiste koji sviraju rok na fri džez način”.
Početkom sedamdesetih godina doživeo je nesreću posle koje je ostao paralizovan od ramena nadole. Okrenuo se pevačkoj karijeri. Sve oblike popularne muzike – džez, rok, pop, folk – izmešao je na originalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način i prožeo radikalnim političkim stavovima. Snaga i integritet kojima se odupro ličnoj nesreći osećaju se i u muzici koju svira. Hrabro, pošteno, van pravila i klišea Robert Vajat, na invalidskim kolicima, juri kroz muziku i život.
Najnoviji album „For The Ghost Within” snimio je sa multiinstrumentalistom Giladom Acmonom i violinistkinjom Ros Stiven. Pored originalnih kompozicija na repertoaru je i nekoliko džez standarda: „Lush Life”, „In The Sentimental Mood”, „Laura”, „Round Midnight” i „What’s New?”.
Vajat ih je otpevao (odzviždao, odbrundao) na način koji kod slušača stvara iluziju da se Čet Bejker vratio, preplivao Stiks u obrnutom smeru, i ponovo latio mikrofona. „Dimljivim” glasom, „kao da nežno briše prašinu baršunastom krpom sa skupocenog venecijanskog stakla”, Vajat vodi svoju publiku kroz mijazmu koja okružuje ove napeve. Acmonov saksofon i aranžmani Ros Stiven čine elegantno društvo tokom ovog tripa. Bejkerov heroinomanski splin, iz note u notu, mutira u ogoljeni nokturno individue zagledane u sopstveni lik u ogledalu.
Džoni Merser je numeru „Laura” napisao za potrebe istoimenog filma Ota Premindžera iz 1944. godine sa Dejnom Endruzom i Džin Tirni u glavnim ulogama. Muzički skor za taj film u nekim anketama je rangiran u prvih deset ikad snimljenih.
Naslovnu temu su pevali svi veliki pevači od Net King Kola do Frenka Sinatre. Trio Vajat–Acmon–Stiven – tako je potpisan ovaj album – pronašao je nov način za njeno izvođenje koji ima više veze sa aktuelnom beznadežnošću nego sa fatalizmom noar filmova. Slično je i sa zviždukavim tretmanom fabulozne teme Tilonijusa Monka „Round Midnight”. Džez standardi nisu nikad zvučali ovako kao na albumu „For The Ghost Within”.
Drugi deo repertoara čine originalne kompozicije. Izdvaja se naslovna tema koja vodi na ekskurziju u predele koji se nalaze između džeza i folk muzike Srednjeg istoka. Ovom utisku naročito doprinosi zvuk „palestinske pastirske flaute” u koju svira Gilad Acmon. Posebno iznenađenje je numera „Where Are They Now?” u kojoj se prevaljuje put od njuorleanskog džeza do arapskog repa u izvođenju Abuda Hašema.
Jedan literarni junak kaže da su samo dve stvari pale na zemlju iz beskrajnih svemirskih prostora – „meteorit iz sibirskih tajgi i Čet Bejker”. Čini se da ih sada ima tri. Takav je utisak posle slušanja albuma „For The Ghost Within”.
Žikica Simić
objavljeno: 07.02.2011.
