Izvor: Politika, 10.Apr.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak „sina bunta”
Bolje je biti upečatljiva propalica, nego benigno uspešan, glasi jedan od citata Malkoma Meklarena čiji se uticaj na savremenu pop kulturu premerava i posle njegovog odlaska sa ovog sveta
Baš kao što je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka često znao da iznenadi svetsku javnost svojim stavom, radom i avangardnim idejama, Malkom Meklaren je prekjuče još jednom iznenadio svet – napustivši ga zauvek. Iako se već duže vreme znalo da Malkom boluje od raka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niko od njegovih fanova i prijatelja nije želeo da poveruje da će čovek sa toliko energije moći da izgubi bitku sa opakom bolešću.
Odlazak čuvenog producenta, muzičara, kompozitora, biznismena i nesuđenog političara ni u kom slučaju nije prošao nezapaženo. Iako je umro u 64. godini, „sin bunta”, kako su ga zvale neke njegove kolege, ovaj svet je napustio mlad.
Rođeni Londonac uspeo je da se proslavi upravo u svom gradu, zbog čega su mu mnogi zavideli. Butik „Seks” koji je osnovao sa svojim kolegom Patrikom Kejsijem 1971. godine postao je pravi hit za kratko vreme, prvenstveno zahvaljujući kontroverznim postavkama. Uostalom, trebalo je imati drskosti da u jeku „hladnog rata” prodajete majice na kojima se vijore zastave Sovjetskog Saveza. Butik je nekoliko puta menjao ime, a u njegovo „zlatno” vreme zvao se „Let it rok”. Iz „Seksa”, odnosno „Roka” datira i Meklarenovo poznanstvo sa brojnim zvezdama muzike, kao i Vivijen Vestvud. U toku dugogodišnjeg partnerstva u životu (zvanično nikad nisu bili u braku) i poslu Meklaren i Vestvudova dospeli su na „tron” muzičko-modne industrije.
Meklarenov „njuh” za talente sprijateljio ga je sa Džonijem Rotenom, budućim frontmenom i pevačem legendarnih „Seks pistolsa”.
Pod Malkomovom producentskom palicom „Pistolsi” su krajem sedamdesetih „oduvali” svet u samo nekoliko godina i postali sinonim za pank muziku. Ne treba zaboraviti ni „Njujork dolse” sa druge strane Atlantskog okeana, kao ni „Adam end di ents”.
„Malkom je muzički čarobnjak i dobro je što producira. Da je osnovao sopstveni bend, postao bi slavniji od nas i ’maznuo’ bi svu lovu”, izjavio je svojevremeno Džoni Roten za časopis „Melodi Mejker”.
Iako je svoje najveće uspehe Meklaren ostvario u panku, njegova „inficiranost” muzikom najrazličitijih žanrova ogledala se i tokom njegove solo karijere. Elektronika, pop, klasika, hiphop, rok, etnozvuci različitih zemalja, samo su neki od njegovih uticaja. Njegov poznati singl „Madam Baterflaj” iz 1984. inspirisan je istoimenom Pučinijevom operom.
Mnoge je priznavao ali kleo se samo u dva umetnika: Elvisa i Dejvida Bouija.
Bio je fasciniran filmom a i filmadžije su takođe volele da sarađuju sa Meklarenom. Među najpoznatijima su Spilberg i Ričard Linklater.
Prema sopstvenom priznanju, „krao je fore” od velikih književnika, slikara i aktivista sa početka dvadesetog veka. Bio je veliki poznavalac istorije umetnosti, posebno dadaizma i nadrealizma.
Manje je poznato da je Meklaren koketirao i sa politikom. Njegovu kampanju za kandidaturu za gradonačelnika Londona tokom 1999. i 2000. godine mnogi su videli „kao gotovu stvar”, ali ona se ipak nije realizovala.
Poslednjih godina Malkom je živeo na relaciji Pariz–Njujork, sa svojom devojkom Jang Kim.
Meklaren je tokom svoje karijere bio hvaljen, osporavan, hapšen... Znao je da se u društvu pojavljuje u savršeno konvencionalnim odelima sa kravatom „kaki” boje, ali i da pozdravi prijatelje odeven u žensku bundu, „okićen” narukvicama. Njegov boemski život i buntovni duh brojni disko, elektropop i postpank bendovi navode kao glavni uticaj za bavljenje muzikom.
„Bolje je biti upečatljiva propalica, nego benigno uspešan”, glasi jedan od Malkomovih citata. Značaj njegovog uspeha i uticaja na savremenu pop kulturu izmeriće decenije koje dolaze.
Adrijan Čolaković
[objavljeno: 10/04/2010]
