Izvor: Politika, 14.Apr.2013, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od supergrupe do supergrupe
Ugledni časopis „Rolingstoun” je jedinom albumu britanskog benda „Slepa vera” posvetio čak tri recenzije, iz pera tri različita autora
Britanska supergrupa „Slepa vera” (Blind Faith) izdala je samo jedan album, odradila jednu turneju i – ušla u istoriju. Bio je to skup muzičara koji su renome sticali u nekim od najuglednijih bendova koji su od britanskog rokenrola napravili svetski muzički pokret. Grupu su činili: gitarista Erik Klepton, orguljaš i pevač Stiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vinvud, bubnjar Džindžer Bejker i basista i violinista Rik Greč. Svi oni prethodno su pekli zanat u bendovima poput: „Jardberds”, „Krim”, „Grejem Bond organizejšn”, „Spenser Dejvis grup”, „Femili”...
Album koji su snimili, nazvan takođe „Slepa vera”, bio je više eksperimentalnog karaktera. Na njegovoj drugoj strani nalazile su se svega dve poduže kompozicije, što za ono vreme u rokenrolu nije bila uobičajena praksa. Ipak, i takav je izazvao izuzetno interesovanje.
Jedna od kompozicija na albumu bila je Kleptonova „U prisustvu svevišnjeg”. Kroz nju je gitarista pokušao da iskaže svoju sve uočljiviju posvećenost veri. Interesantno, bila je to njegova prva pesma za koju je u potpunosti sam uradio i tekst. Bio je to, takođe, izraz njegove opuštenosti po raspadu „Krima”, ali i rađanja ambicija, u vezi sa radom u novom sviračkom okruženju.
Naime, sudbina svakog vrhunskog muzičara jeste da večito traga za nekim ko je bolji od njega. Jer samo poređenje sa boljima inicira želju za ličnim usavršavanjem, za dostizanjem novih nivoa stvaralaštva. Rokenrol, kao „najdemokratskija” forma muzičkog izražavanja, dilemu puta ka savršenstvu rešio je stvaranjem supergrupa, ekipa muzičara iz različitih bendova, koji su u međusobnoj komunikaciji tražili način da stvore nešto što do tada nisu mogli, bilo da ih je u tome sprečavao kvalitet ljudi sa kojima su prethodno radili, bilo atmosfera u kojoj su to radili.
Čuveni britanski trio „Krim” sa Kleptonom, Bejkerom i basistom Džekom Brusom bio je, već u startu, supergrupa. Nažalost, trajao je svega dve godine. Potom su Klepton i Bejker udružili snage sa Vinvudom i Grečom, stvorivši tako neku vrstu super-supergrupe. Nažalost, ni taj projekat nije bio dugog veka. Ipak, ostavio je dubok trag u svetskoj muzici.
Snimanje albuma „Slepa vera” počelo je početkom 1969, u „Morgan” studiju u Londonu, i odmah je izazvalo interesovanje među kolegama. Kako bi pažnju znatiželjnika preusmerio na drugu stranu, Klepton je objašnjavao da je reč o njegovom solo projektu, na kojem mu Stiv Vinvud samo pomaže. Sve je bilo uzalud, mediji i organizatori koncerata nanjušili su novu veliku senzaciju.
A da je reč bila o nečemu zaista velikom, potvrdilo se po izdavanju albuma, tačnije kada je dospeo na američke liste najslušanijih, i to u odeljke – za crne izvođače. Ugledni časopis „Rolingstoun” posvetio mu je čak tri recenzije, iz pera tri različita autora.
U vezi sa albumom „Slepe vere” je i priča kako je grupa, u stvari, dobila ime. Naime, na njegovoj naslovnoj stranici, koja u današnjim vremenima teško da bi odolela makazama cenzora, nalazi se fotografija nage devojčice koja u ruci drži model vasionskog broda.
Kako je svojevremeno pričao autor te fotografije Bob Sejdeman, od ideje do realizacije put nije bio jednostavan. Trebalo je pronaći odgovarajuću devojku. Vozeći se londonskim metroom, Bob je ugledao lice za koje je bio ubeđen da odgovara njegovoj zamisli. Saznao je gde devojka stanuje i otišao do njenih roditelja kako bi tražio dozvolu za fotografisanje. Oni su pristali, ali ne i njihova kćerka.
U igru se zatim uplela devojčina mlađa sestra koja je uspela da ubedi i Boba i roditelje da bi baš ona trebalo da bude na naslovnici jednog muzičkog albuma. Sejdeman je fotografiju nazvao „Slepa vera”. Ovo je Kleptona inspirisalo da istim imenom ovenča i svoje druženje sa Bejkerom, Vinvudom i Grečom.
----------------------------------------------
U prisustvu svevišnjeg
Konačno sam našao način da živim
kako nikada ranije nisam mogao.
Znam da nemam šta da dam,
ali mogu da otvorim sva vrata.
Svi znaju tajnu.
Svi su svesni rezultata.
Konačno sam našao način da živim,
pod bojama svevišnjeg.
Konačno sam našao mesto za život,
kakvo nikada ranije nisam imao.
I znam da nemam šta da dam,
ali uskoro, otvoriće mi se vrata.
Svi znaju tajnu, znaju rezultat.
Konačno sam pronašao mesto za život,
uz prisustvo svevišnjeg.
Konačno sam našao način da živim
kako nikada ranije nisam mogao.
Znam da nemam šta da dam,
ali mogu da otvorim sva vrata.
I svi znaju tajnu, kažem, svi je znaju.
Konačno sam našao način da živim,
pod bojama svevišnjeg.
Pod bojama svevišnjeg.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 15.04.2013.
