Izvor: Politika, 16.Sep.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nostalgija je pogubna
To što vidiš na današnjoj promociji najnovijeg albuma „Električnog orgazma”, to i jeste. Ovo je zapravo naziv albuma – „To što vidiš to i jeste” koji se pojavio posle najduže pauze u izdavanju dva studijska albuma u karijeri ovog beogradskog benda. Zašto ste čekali toliko dugo, pitamo Srđana Gojkovića Gileta, frontmena „Orgazma”, a on kratko kaže da su želeli da se pesme malo mariniraju. Da odstoje.
– Dešavalo nam se tokom te protekle tri decenije, koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postojimo, da uradimo neke pesme, onako, na brzaka, pa posle shvatimo da smo mogli i drugačije. Na albumu, koji smo počeli da radimo još pre četiri godine, imamo sedam pesama sa 42 minuta. Pesme su malo dugačke – kaže uz smeh Gile objašnjavajući da su momci iz benda i on želeli da naprave jedan drugačiji album od svih do sada. A koliko ih je, kaže, i ne zna tačno.
– U stvari, desetak studijskih i isto toliko živih i kompilacija. Nismo želeli da snimamo tek da bismo imali album. Hteli smo da napravimo nešto što bi se razlikovalo od onog iz prethodnog perioda i da bi se ljudi iznenadili kada čuju pesme. Da kažu „Hej, pa ovo ne liči na vas!” – ističe muzičar koji je pre trideset godina, kao osamnaestogodišnjak, napravio sada već kultne pesme „Krokodil” i „Zlatni papagaj”, nešto što mu je, objašnjava, izašlo iz podsvesti i što niti može niti želi da kontroliše. „Kao kada uđem u neku mračnu sobu i vidim šta sam napravio tek kada iz nje izađem.”
A što vreme, pokazalo se, nije pregazilo.
Koliko se „Električni orgazam” uklopio u današnje vreme, pitamo ga, a on kaže da se sve uklapa u ovo vreme.
– Retko kada radim za trenutak, već razmišljam kako će to zvučati kroz deset, dvadeset godina. Valjda nam zato tako zvuče i raniji albumi. Mi nikada nismo pratili trendove. I često smo bili ispred vremena. Zapravo, mnoge smo trendove preskočili u proteklih trideset godina,
Na konstataciju da, po svemu sudeći, nije nostalgičan, kaže da je nostalgija prilično štetna.
– Kao kada si u penziji i sećaš se nečega što je davno prošlo i što se više neće ponoviti. A ja sam još u snazi i mislim da bend nikada nije bolje zvučao nego sada. Ima, naravno, lepih sećanja, ali nostalgija nije ni inspirativna ni stimulativna za dalji rad. Zapravo, pogubna je za umetnika koji stvara – ubeđen je popularni Gile priznajući da se uvek trudio da živi u sadašnjem vremenu.
– Znate, sutra je novi dan, kako bi rekla Skarlet O’Hara – smejući se parafrazira junakinju iz filma „Prohujalo sa vihorom”.
Frontmen benda koji je pre tri godine imao tu čast i zadovoljstvo da bude predgrupa slavnim „Stonsima” na Ušću priznaje da je to sjajno iskustvo ali da tremu nije imao. Jer, kao da je bio svoj na svome, iako je sa momcima nastupao na impozantnoj bini slavnih rokdinosaurusa.
– Za mene je to bilo kao da sam magistrirao. Eh, još da smo mogli da budemo predgrupa i na Dilanovom koncertu… Ali, on nema predgrupe.
Za kraj kaže da je najnoviji album specifičan i po tome što su ga zajedno radili Banana gitarista i Ljuba klavijaturista i on.
– I što sada imamo dva pevača, Ljubu i mene. Ovaj put sam, kako se kaže, dolazio praznih džepova u studio pa smo se zajedno potpisali kao autori muzike i aranžmana. A tekstove sam uradio sam. I sve je to dosta doprinelo da dođe do promene koju će slušaoci biti u prilici da čuju.
------------------------------------------
Propast rokenrola
Da li je propao rokenrol, pitamo ga.
– Čuj, možemo da kažemo da jeste. Sada je on u Srbiji na margini. Kao džez iz vremena kada sam ja bio klinac. To je sada muzika za određeni broj zaljubljenika. I to ne samo u Srbiji, tako je u svetu. Diskografska industrija ubila je rokenrol stalnom potrebom da kontroliše nešto što ne sme da kontroliše – umetnost
Snežana Čikarić
objavljeno: 16.09.2010.
