Izvor: Politika, 23.Jun.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noći u belom satenu
Britanska grupa „Mudi bluz” unela je u rok muziku neophodnu suptilnost i dubinu koja nije mogla da ostane nezapažena
Kada se u etru prvi put pojavila kompozicija „Noći u belom satenu” (Nights In White Satin) britanske rok grupe „Mudi bluz”, bila je to prava mala revolucija. Ne samo zbog izuzetno lirskog teksta, koji na specifičan način dočarava sve teškoće i nedoumice ljubavi, niti zbog izuzetne melodije i velikog orkestra koji ju je izvodio, već zato što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u solo deonici uobičajenu prašteću gitaru zamenio suptilan zvuk flaute. Bio je to najupečatljiviji dokaz da rok muzika nosi sa sobom kvalitet svih žanrova, i da taj kvalitet samo treba istaći na pravi način.
Uostalom, svrstavanje ove kompozicije i ostalog muzičkog opusa „Mudi bluz”, okarakterisano je kao: simfonijski rok, progresivni rok, psihodelični rok, barokni pop, recitovanje, poezija… U pesmi „Noći u belom satenu” postoji i narativna deonica zvana „Okasneli lament”. I zaista, „Mudi bluz” su vešto izbegavali bilo kakve šablone, pravili su muziku koju su voleli, koju je volela publika, kritičari i, što je najvažnije, muziku koja nije mogla da bude izostavljena ni iz jednog svetskog muzičkog almanaha.
Komponovao ju je Džastin Hejvard, izdata je kao singl 1967, a skinuta sa albuma „Dani buduće prošlosti”. Interesantno je da je „Noći u belom satenu”, u prvom trenutku, uspela da se domogne tek 19. mesta na britanskoj listi. Razlog je bio prilično prozaičan: trajala je suviše dugo, duže od sedam minuta. Pet godina kasnije, kada se, zahvaljujući pesmi „Hej Džud” grupe „Bitlsi”, koja je, takođe, bila poduža, publika navikla na takve pesme, „Noći u belom satenu” je ponovo izdata i domogla se drugog mesta iste liste.
Hejvard ju je napisao kada je imao 19 godina, a naziv joj je dao prema satenskom prekrivaču za krevet koji je dobio od jednog druga. A da je njegovo delo zavređivalo pažnju i onih sa najistančanijim osećajem za muziku svedoči podatak da su izvođenje uvodnog dela kompozicije, njen kraj i specifične deonice povereni Londonskom festival orkestru.
Interesantno, ovaj orkestar nikada u stvari nije postojao. Jednostavno tako su nazvani svi muzičari koji su učestvovali u snimanju albuma „Dani buduće prošlosti”, sa kojeg je „Noći u belom satenu” i skinuta. Orkestarski delovi snimani su zasebno a potom uklapani u „podlogu” koju su prethodno odsvirali „Mudi bluz”. To znači da orkestar, u stvari, ni u jednom trenutku nije svirao zajedno sa grupom.
Kompanija koja je nameravala da napravi ovaj neuobičajeni eksperiment prvo je odlučila da snimi rok verziju „Simfonije novog sveta” Antonina Dvoržaka, kako bi demonstrirala najsavremeniju, poboljšanu stereo tehnologiju. Konačan izbor, ipak, su bili „Mudi bluz”.
Naravno neizbežni „melotron”, sprava u formi klavijature koja reprodukuje nasnimljene zvukove „živih” instrumenata, posebno gudača, i ovde je imao značajnu ulogu. Posebno pri koncertnim izvođenjima, kojima su „Mudi bluz” posvećivali posebnu pažnju, kako u muzičkom, tako i u vizuelnom pogledu.
A stihovi narativna deonice „Okasneli lament”, čuju se oko šestog minuta verzije snimljene za album. Napisao ih je bubnjar Grejem Edž, a izgovorio klavijaturista Majk Pajnder. To je, svakako, i jedan od najupečatljivijih delova „Noći u belom satenu”: Udahni duboko nakupljenu pomrčinu / Gledaj kako tamne svetla u svakoj sobi / Ljudi se nemoćno osvrću i uzdišu / Energija bespotrebno potrošena na još jedan dan / Ljubavnici u strasti i grču, kao jedno / Usamljenik jeca za ljubavlju koje nema / Mlada majka prinosi sina grudima / Stari bi ponovo da budu mladi / Kugla hladnog srca vlada tminom / Uklanja boje iz naših očiju / Crvena se pretače u sivu, a bela – u žutu / Ipak, mi odlučujemo šta je istina / A šta, samo – iluzija...
----------------------------------------------
Noći u belom satenu
Noći u belom satenu
Nikada da se okončaju
Pisma napisana
Bez želje da ih ikada pošaljem
Lepota za kojom sam oduvek čeznuo
Sa tim očima pred sobom
Ali, šta je prava istina
Više ni sam ne znam
Jer, volim te
Da, volim te
O kako te volim
Zurim u ljude
Idu ruku pod ruku
Ali ono kroz šta ja prolazim
Oni ne mogu da razumeju
Pokušavali su da mi prenesu
Misli koje ni sami ne mogu da shvate
Jednostavno, ono što želiš da budeš,
Na kraju ćeš i biti
A ja te volim
Da, volim te
O kako te volim
Noći u belom satenu
Nikada da se okončaju
Pisma napisana
Bez želje da ih ikada pošaljem...
Slobodan Samardžija
objavljeno: 24.06.2013.
