Izvor: Politika, 25.Jun.2011, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada Čolu nisam pitao koliki je novac
Mnogi će reći da se Čola rodio pod sretnom zvezdom, a ja tvrdim da je sve zaslužio svojim odnosom prema karijeri, jer nisam sreo čoveka kome je toliko stalo do svakog pojedinca u publici. Nikada nije izašao nespreman, ni na najmanjem koncertu, neraspevan, i da se nije bar sat vremena koncentrisao u garderobi... Često se kolebao oko redosleda pesama, a šta da se radi kada ima hitova za dva nenormalno duga koncerta. Sve zvezde u svetu pevaju maksimalno dva sata, i ni minut više, a Zdravko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekada pređe i tri i po sata.
Dokoličari po kafanama misle da je to lako, a tek toliko dugo trajati, e zapitajte se malo, pa ne može se to tek tako... A manje vam put osvetljavaju kada ste iskreni, ispravni i predani ideji, jer ako niste takvi, onda će se pojaviti greška, za njom i druga ...
Nema toliko pameti da se dobro vodi karijera kao kada ste u njoj iskreni i kada joj se toliko date da taj život živite.
Neposredno pred koncert, uvek sam sa Čolom u garderobi. Tada nema šale, sve je podređeno koncentraciji za koncert. Ne dozvoljava nikom da je tu, a to ima smisla. Jednom sam slučajno bio u garderobi jednog boksera na sat pre meča, i slična je bila atmosfera!
Jednom prilikom bio sam sa njim u garderobi u Švedskoj, nešto mi je bilo loše, i on se zabrinuo za mene – da li merim pritisak, da li redovno jedem, šta jedem... Kasnije, na bini se okretao prema meni između svake pesme i pitao me kako sam, čak me je i nekoliko puta zalio čašom vode u lice. Posle koncerta sam ga pitao: „Što si me onako zalivao?” – a on meni kaže: „Pa, izgledao si mi jako bled...” Verujte mi, osećao sam se dobro.
Najviše sam voleo trenutke opuštanja uz celodnevne ručkove za bend kada se završi neki veliki koncert... To je pravi praznik, tada se postepeno stvar razvija, prepričavaju se razni događaji, a kada se malo i popije, onda kreću priče i anegdote iz detinjstva. E to je nešto što treba doživeti, gotovo je nemoguće uzdržati se od smeha, i može lako da vam presedne sve što ste pojeli... Nekoliko puta sam baš bio u frci...
Ono posebno što je nama dvojici blisko: majke su nam odrasle na 15 kilometara razdaljine, mentalitet nas toliko zbližava da nema potrebe da se mnogo šta objašnjava. To je razumevanje malo iznad onog normalnog... On je Blizanac a ja Vodolija, a i to dosta govori. Slične su nam energije, temperament... Ma nije slučajno da je to toliko dugo trajalo i da je bilo toliko uspešno... Nikada me za njega nije vezivao posao, novac, nikada nisam pitao koliki je novac i svaki mi je koncert bio bitan kao moj najrođeniji, a i bio je... Eto i sve veliko što je radio radio sam zajedno sa njim. Niko to nije smišljao, to se jednostavno nametalo. Sve sam svirao: tri Marakane, Arene, prvu veliku turneju, i eto došlo je da se organizuje i koncert na Ušću. Kada sam čuo, pomislio sam: bože, evo Zdravko radi nešto baš veliko, a mene nema... Malo mi je srce zaigralo, nekako sam imao misao iznad glave da li je ovo moguće... Ćutao sam, nekako sam se navikao da tako mora da bude, da je i logično.
Dragoljub Đuričić
objavljeno: 25.06.2011
