Izvor: BalkanRock.com, 05.Okt.2016, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nick Cave & The Bad Seeds – Skeleton Tree (2016)
Godina koja polako prolazi biće upamćena po ogromnoj žalosti. Em su nas napustile brojne ikone muzike, glume i srodnih umetnosti, em je 2016. godina ona u kojoj je objavljen ubedljivo najtužniji i najemotivniji album u istoriji. Nik Kejv, australijski mag reči i poetike mračnog, prošle godine doživeo je nesumnjivo najgori udarac koji bilo ko može da zadobije u životu. Naime, 2015. godine jedne noći u kojoj se zabava otrgla kontroli, Nikov sin Artur, tada petnaestogodišnjak upisao >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << se u knjigu počivših. Ovaj najnemiliji događaj desio se u sred stvaranja 16. albuma The Bad Seedsa, “Skeleton Treea”.
Budući da je Kejv od pamtiveka kroz svoju muziku isključivo iznosio unutrašnje stanje na svetlost dana, od albuma se nije odustalo, a ono čime će vas Nikolas i ekipa počastiti na uho neće pasti kao lagana harmonija bilo koje pesme sa prethodnog albuma, da ne govorimo o remek-delima poput „No More Shall We Part“. Ako ste pojam tuge i žalosti povezivali sa otvorenim izlivima romantizovanih emocija, vreme je da se iz tog ušuškanog sna probudite. „Skeleton Tree“, svojevrsno opelo za preminulog tinejdžera, pred vas će staviti slomljenog čoveka, izgubljenog u sopstvenim mislima, čije su emocije u neskladu sa činjenicama i koji, možda po prvi put u svom ne baš tako lepršavom životu, ne može da se izbori sa realnošću.
Iako nije ni prvi, a na veliku žalost verovatno ni poslednji muzičar koji je stvarao pod uticajem smrti deteta, Kejv je po mnogo čemu specifičan. Pre svega, Kejv je tokom čitave svoje karijere pomno istraživao fenomen smrti i bola koji ona donosi. Upravo zbog toga jedan Nik Kejv čitavu tragediju doživljava toliko specifično da će samo slušanje ovog albuma biti preteško. To nikako ne znači da je ova muzička kolekcija u službi opela loša, ovo je jednostavno album koji nećemo moći da razumemo u potpunosti ako ne delimo tragediju i tugu sa njegovim autorom. I dok će čovek romantizovati svaki bol i uživati u svakoj patnji barem donekle, ovakva vrsta zloslutnosti ne nudi razrešenje, čak ni nadu da će se ono desiti. Kada takvo u takvo stanje stvari stavite najmračnijeg pesnika rokenrola, dobijate sirovo beznađe i osećaj nelagode kome ne umete da se oduprete. To postaje jasno još od prvog tona „Jesus alone“, pesme koja otvara album. Kejvov glas je u strofama taman dovoljno stariji nego ranije da dobije na ozbiljnosti, mistični tekst koji nagoveštava gubitak dobija jezivu potporu u vidu sintisajzera i teških, korodiranih gudača. „Skeleton Tree“ je, dakle, ogoljeniji i ambijentalniji čak i od prethodnog albuma benda, koji je svakako bio šok u svetu Nika Kejva.
Ocenjivati ovaj album na osnovu njegovog sadržaja i tematike svakako je van granica ukusa, a ocena koju vidite čista je formalnost i smernica koja ukazuje kom delu Kejvovog sazvežđa album pripada. Mnogo zanimljiviji za seciranje ovde je način na koji su se The Bad Seeds promenili. U svojoj najmračnijoj i najogoljenijoj varijanti, Nik Kejv i „Loše seme“ zvuče neverovatno unitarno i skladno. Albumom preovladavaju sintisajzeri, mračni klavir sa veoma suptilnim upadima ostatka benda. Čak zalazeći u domen elektronski ambijentalnog zvuka (na najsuptilnijem mogućem nivou), Kejv i ekipa drže čitav album na uzici i stiče se utisak da bi sve, da je u pitanju fikcija kao do sada, vrištalo i pravilo demonsku buku. No, Nik i ekipa su odveć stari da podižu Pakao na noge, a ovog puta je sve u službi najiskrenije ljudske tuge pa muzika, kao i sama osećanja njenog autora, luta tražeći razrešenje. Ovo nikako nije nužno, ali čini da album ne bude baš prikladan za često slušanje. Od Kejvovog bola odmoriće nas prelepi tužni sopran Dankinje Elze Torp u „Distant Sky“, što je prvi put još od „Murder Ballads“ da Kejv deli vokalne dužnosti sa ženskim vokalom. Muzika na albumu u isto vreme smiruje i uzbunjuje – usporiće vas naglo, dok će vam nelagodni osećaj servirati u perfidno malim i nepravilnim dozama.
Kada jednom progutate tu knedlu da je ovo mahom album direktno inspirisan najvećom individualnom tragedijom koja čoveka zadesiti može, pred vama se otvaraju kapije predivnog pomalo jezivog groblja gotskog stila. Na tom mračnom i mističnom mestu, kao duhovi lutaju „Girl in Amber“, „Rings of Saturn“, „Magneto“, „Jesus Alone“, „I need you“ i ostale pesme sa albuma. Svaka od pesama kao da predstavlja različite stadijume Kejvove žalosti. Pomenuta „Girl in Amber“ zatiče Nika Kejva skrhanijeg nego ikada do sada. Sa možda najlepšom melodijom na albumu, pesma naprosto isijava tugu, a Kejvova izvedba čini je verovatno najtužnijim i najusamljenijim audio-zapisom na svetu. Dok, s druge strane, „Rings of Saturn“ istražuje nešto dinamičniji ritam, uz Kejva koji maltene repuje tekst (kazivanje teksta je prilično ritmično, naravno da se jedan Nik Kejv nije odao repovanju). A kada vas „Skeleton Tree“ iznenadi sa maestralno minimalnim „Magneto“ i „Anthrocene“, postaće vam jasno da je katalizator ovog mraka Kejva naterao na dublja razmišljanja o svemu i svačemu. Kao i u slučaju tematike smrti, pravo pitanje je kuda dublje razmišljanje o svemu i svačemu može dovesti čoveka kao što je Nikolas Edvard Kejv. Nećemo otkrivati ništa, samo ćemo napomenuti da je, čak i kada pokušate da izbacite kontekst o smrti deteta, „Skeleton Tree“ ozbiljniji, zreliji i, zašto da ne, depresivniji od svih Kejvovih izdanja do sada sabrano. U nekakvoj vrsti perverznog sklada sa minimalističkom muzikom svakako su i minimalistički tekstovi. Repeticija i anafore/epifore ovde su najčešće Kejvovo lirsko oružje i u sprezi sa dirljivom ogoljenom muzikom savršeno preslikavaju pesnikovo unutrašnje stanje.
Australijski princ tame i ludila otkrio je novu nijansu crne i njome obojio svet oko sebe. Budući da ga je na ovo naterao život, postavlja se pitanje da li će ovo stanje obojiti i naredne radove muzičara. Odgovor na to potencijalno pitanje za sada ne postoji, a do tada nam je ponuđen album koji će poremetiti vaše viđenje čitavog opusa Nika Kejva. Tek toliko da pri svakom slušanju neke njegove starije pesme kroz vašu glavu prođe ledeno hladna svest o tome da je Nik Kejv slomljen. Gotovo nemoguće je posmatrati ovaj album kao proizvod. Autor teksta se vodi logikom da The Bad Seeds neće voditi ovaj album na turneju, osim ako to ne bude u obliku koncerata koji nisu ni nalik rokenrol haosu koji inače prave. Iako se više puta pomenuta tragedija desila negde na pola realizacije albuma, „Skeleton Tree“ kao lajtmotiv upravo ima taj nemili događaj i posredi je najdepresivnije izdanje koje nosi potpis Nika Kejva. „Skeleton Tree“ je veoma zanimljivo izdanje, intrigantno, svakako spada među bolje albume čuvenog benda, ali mu se nećete vraćati često jer je, čak i kada pređete preko tragedije, album težak u svom minimalističkom prilazu. Album ima jedinstvenu atmosferu u kojoj sve nekako traži razrešenje, a ni u jednom trenutku ga ne nalazi. Nik Kejv je uspeo da prenese svoje slomljeno emotivno stanje na umetničko delo u potpunosti. Ovo nije album za svakoga, a ne očekujte da ćete ga razumeti na prvu loptu. Zapravo, potpuno će ga razumeti samo oni koji na svojoj koži osećaju istu teskobu koja je snašla Kejva, a to nije pozicija u kojoj bi iko želeo da bude. Pred nama je emotivno najsiroviji album koji ćete čuti, a pitanje je da li je iko od nas spreman za ovako nešto.
Spisak pesama:
1. Jesus Alone
2. Rings of Saturn
3. Girl in Amber
4. Magneto
5. Anthrocene
6. I Need You
7. Distant Sky
8. Skeleton Tree
.jpg)
